Svake godine noćno nebo postaje 10 odsto svetlije. Čak 80 odsto ljudi živi pod nebom koje je zagađeno svetlošću, dok polako počinjemo da zaboravljamo šta su zaista tama i zvezdano nebo.
Tama nije potrebna samo da bi posmatrali noćno nebo, već i da bi se odmorili i ostali zdravi, jer svetlosno zagađenje remeti cirkadijalne ritmove ne samo ljudi već i životinja.
Astronomi su još 2016. utvrdili da Mlečni put više nije vidljiv na trećini naseljive teritorije čovečanstva, a svetlosno zagađenje se od tada još više pojačalo. Ranije istraživanje fizičara Kristofera Kube iz nemačkog Centra za geonauku otkrilo je da svetlosno zagađenje sada stvara efekat da se noćno nebo osvetljava za 10% godišnje, što može da izazove takav efekat da se i najsvetlije zvezde "nestanu" sa neba vrlo brzo.
Dete koje je rođeno kada je bilo vidljivo 250 zvezda na nebu, danas kad ima 20 i nešto godina može da vidi samo 100 njih.
"Pravo na tamu"
Noćno nebo iznad Skopske crne gore kod Skoplja 14. decembra 2025.
Ujedinjene nacije su proglasile zdravo životno okruženje - čist vazduh i čistu vodu – za ljudsko pravo, ali ljudi imaju pravo i na tamu, piše “Gardijan”. To ne znači da treba ugasiti svaku uličnu svetiljku. Ali da li su nam zaista potrebni jaki, beli reflektori ispred svake garaže? Kad bismo prejaka svetla zamenili onima koje su dovoljno jake da obave posao – ali ne i jače nego što je potrebno – možda više ne bi bilo potrebno putovati na izolovana mesta samo da bi videli zvezdano noćno nebo, navodi list.
Očuvanje tame podrazumevalo bi pravila i kontrolu temperature svetlosti, njenog usmerenja i jačine. Neke zajednice su to već učinile. Flagstaf u Arizoni bio je prvi grad koji je uveo pravila za spoljašnju rasvetu, još 1958. Decenijama kasnije, 2001, Flagstaf je postao prvi zvanično priznati “grad tamnog neba”. Njegova pravila određuju koliko svetlosti sme da se koristi, kakva ona treba da bude i u kom pravcu može da bude usmerena. Za njim su krenuli i drugi gradovi u SAD i širom sveta. Federalna američka država Njujork trenutno razmatra Zakon o zaštiti tamnog neba, kojim bi se uvela nova ograničenja za spoljašnju rasvetu – uključujući i neka koja bi se odnosila na grad koji nikada ne spava.
Danci uvode crvenu rasvetu
U međuvremenu je danska opština Gladsakse počela da menja tradicionalnu belu uličnu rasvetu crvenim LED svetlima kako bi zaštitila slepe miševe od negativnih posledica svetlosnog zagađenja.
Projekat je deo šire evropske inicijative “Osvetljenje metropola – zelena mobilnost”, koja okuplja gradove iz Danske i Švedske sa ciljem smanjenja svetlosnog zagađenja i unapređenja održive urbane infrastrukture.
Slični eksperimenti već su sprovedeni u Velikoj Britaniji i Holandiji, ali je danski projekat među najvećima do sada. Neki stručnjaci veruju da bi mogao da postane model za buduće urbano osvetljenje širom Evrope.
U čemu je problem sa veštačkim svetlom?
Veštačka svetlost zbunjuje životinje koje za orijentaciju koriste Mesec – od mladunaca morskih kornjača koji umesto ka okeanu krenu prema osvetljenom parkingu, do moljaca koji u krugovima lete oko sijalice. Svetlećim bubama i žabama tama je potrebna za njihove rituale udvaranja. Ptice selice gube pravac zbog jarkih svetala velikih gradova.
Ali posledice svetlosnog zagađenja ne nestaju ni kad sunce ponovo svane. Istraživanja su pokazala da svetlosno zagađenje narušava odnos između biljaka i oprašivača, menja doba godine u kojem drveće cveta i remeti cirkadijalne ritmove svih živih bića. To uključuje i ljude. Bilo da je reč o veštačkoj svetlosti u zatvorenom prostoru ili svetlosti koja noću prodire kroz prozore, studije su pokazale da nam je tama potrebna kako bismo se odmorili, oporavili i ostali zdravi.
Sateliti sve veća pretnja
Većina svetlosnog zagađenja potiče od ulične rasvete, zgrada, parkinga i sportskih terena koji ostaju osvetljeni tokom cele noći, ali sve veća pretnja dolazi i sa samog neba, pored rastućeg broja satelita koji se mešaju sa zvezdanim nebom.
Prakse prilagođene noći, poput usmeravanja i zaštite noćne rasvete kako bi svetlost padala samo tamo gde je potrebna, neće rešiti problem više od 11.000 “Starlink” satelita koji se trenutno nalaze u orbiti, niti sprečiti kompaniju koja želi da, po potrebi, obezbeđuje veštačku sunčevu svetlost koristeći satelite za osvetljavanje područja na Zemlji velikih i do pet kilometara u prečniku. Za objekte koje lansiramo u svemir ne zahteva se procena uticaja na životnu sredinu, čak ni kada utiču na život na Zemlji, piše “Gardijan”.
Mlečni put iznad sela Gemerski Jablonejc u Slovačkoj 23.maja 2022.
Dok je noću bilo mračno, sazvežđa su ljudima pomagala da pronađu put kući. Danas je noćno nebo postalo atrakcija zbog koje ljudi putuju. U svetu koji se sve više urbanizuje, noćno nebo postaje nedostupno onima koji nemaju vremena ili novca da ga potraže.
Pravo na tamu ne znači da bi svaki grad trebalo da izgleda kao ruralni krajevi, ali bi možda moglo da učini vidljivim još nekoliko zvezda nakon što padne mrak, omogući još nekim stvorenjima da se odmore i svima nama pruži razlog da ponovo pogledamo u nebo, navodi list.
Autor: D.B.
