Čuveni američki astrofizičar, pisac i popularizator nauke, Nil Degras Tajson, objasnio je šta bi se, prema teorijskom scenariju, dogodilo kada bi Sunce iznenada nestalo.
Reč je o hipotetičkoj situaciji koja omogućava da se na jednostavan način sagledaju posledice konačne brzine prostiranja svetlosti i gravitacionog uticaja Sunca na Zemlju, prenosi Daily Star.
"Ne bismo znali ništa..."
Tajson je opisao scenario koji bi za život na Zemlji imao katastrofalne posledice. Iako je reč o fizički hipotetičkoj situaciji, posledice bi, prema njegovom objašnjenju, počele da se osećaju nakon kratkog perioda tokom kojeg na Zemlji ne bismo ni znali da je Sunce nestalo.
“Jedno od zanimljivih pitanja u astronomiji jeste šta bi se dogodilo kada bi se desilo nešto nemoguće. Recimo, ukoliko bi ovog trenutka Sunce jednostavno nestalo”, rekao je svojevremeno Tajson.
Odgovor počinje činjenicom da se Sunce od Zemlje nalazi na prosečnoj udaljenosti od oko 150 miliona kilometara. Svetlosti je potrebno približno osam minuta i 20 sekundi da pređe taj put. Zbog toga ne bismo odmah primetili da je Sunce nestalo.
“Ne bismo znali ništa o toj činjenici narednih osam minuta i 20 sekundi“, istakao je naučnik.
Tokom tog perioda, Zemlja bi i dalje primala svetlost koju je Sunce emitovalo pre nego što je nestalo. Drugim rečima, informacija o njegovom nestanku ne može do nas stići brže od svetlosti.
"Tada bismo završili u hladnoći"
Međutim, nakon tih osam minuta i 20 sekundi situacija bi se dramatično promenila. Zemlja više ne bi imala Sunce oko kojeg bi orbitirala.
Prema Tajsonovom opisu, naša planeta bi prestala da se kreće po dotadašnjoj orbiti i nastavila bi put kroz međuzvezdani prostor. Istovremeno, nestao bi i glavni izvor energije za gotovo sve površinske ekosisteme.
“Tada bismo završili u hladnoći, život na površini Zemlje prilično brzo bi izumro. Ne bi bilo fotosinteze, a ona predstavlja osnovu lanca ishrane“, kazao je Tajson.
Naime, fotosinteza omogućava biljkama, algama i određenim mikroorganizmima da koriste Sunčevu energiju za proizvodnju organske materije. Bez svetlosti taj proces bi prestao, što bi vremenom pogodilo čitave ekosisteme.
“Životinje koje jedu biljke bi uginule, a životinje koje jedu druge životinje na kraju bi takođe uginule“, objasnio je slavni naučnik.
Najveći problem je hrana
Po ovom scenariju, pojedini oblici života mogli bi da opstanu znatno duže od površinskih ekosistema. Tajson je pomenuo mikroorganizme koji žive u dubinama okeana i koji ne zavise neposredno od Sunčeve energije.
“Možda bi mikrobi na dnu okeana bili sasvim dobro, jer koriste geotermalnu energiju, a ne od Sunca“, istakao je.
Za ljudsku civilizaciju ključni problem bio bi postepeni nestanak dostupne hrane. Preživljavanje bi zavisilo od postojećih zaliha i sposobnosti da se određeno vreme održe uslovi za život. Bez Sunčeve energije, međutim, ne bi bilo moguće održavati postojeći sistem poljoprivrede, a globalne zalihe hrane bile bi i - poslednje.
”U zavisnosti od toga koliko konzervirane hrane imate i koliko ste ćebadi sačuvali, živećemo onoliko dugo koliko budu trajale zalihe“, rekao je Nil Degras Tajson.
Po njegovom opisu, radilo bi se o postepenom iscrpljivanju ukupne količine hrane koja je u trenutku nestanka Sunca već proizvedena i uskladištena.
“Koliko je pirinča već uzgojeno i nalazi se u silosima? Ili pšenice, ili bilo čega drugog? Na kraju bi poslednja osoba na Zemlji umrla“, zaključio je.
Autor: A.A.
