Glavni razlog zašto je buđenje u kišno jutro teže od običnog, ili zašto nam se po kišnom danu više drema je u hormonskim promenama, navodi se u studiji državnog univerziteta u Pensilvaniji.

Ako je dan kišan, manje je dnevnog svetla, pa telo luči manje serotonina a više melantonina - hormona koji su direktno odgovorni za raspoloženje i budnost.

Serotonin je hormon koji nam pruža opšti osećaj blagostanja, energije i dobrog raspoloženja. Kada je njegov nivo smanjen, veće su šanse da ćemo da se osećamo pospanije, umornije i generalno smo melanholični.

Melatonin je, s druge strane, hormon koja nam pruža osećaj pospanosti. Kada naše oči detektuju tamu one šalju signal do mozga koji zatim ispušta hormone melatonina koji inače služi u telu i za uspostavljanje ciklusa spavanja.

Ipak, naučnici navode da je uz hormonske promene važan i zvuk kiše. Kada je zvuk tih ili umereno jak i ujednačen poput padanja kiše, naš mozak ga tumači kao umirujući signal.

Osim toga, ovaj umirujući šum "pokriće" neke manje prijatne zvuke koji bi nas uznemirili i rasanili, na primer buku automobila ili dovikivanje ljudi koji prolaze ulicom.