Petrovdan, koji Srpska pravoslavna crkva obeležava 12. jula u čast svetih apostola Petra i Pavla, jedan je od najvećih letnjih praznika. Osim što ima veliki verski značaj, ovaj dan u našem narodu vekovima prate brojni običaji i verovanja, a posebno se pažljivo posmatralo kakvo je vreme.
Naši preci verovali su da priroda na velike praznike šalje znakove, pa je upravo kiša na Petrovdan imala posebno mesto u narodnim predanjima.
Šta, prema narodnom verovanju, znači kiša na Petrovdan?
U mnogim krajevima Srbije verovalo se da kiša koja padne na Petrovdan nije loš znak. Naprotiv, smatralo se da donosi blagoslov zemlji, dobar rod i plodnu godinu.
Ljudi su govorili da takva kiša "natapa zemlju" i priprema je za nastavak leta, pa su je povezivali sa obiljem voća, povrća i useva. Zbog toga su mnogi sa zadovoljstvom gledali u nebo kada bi se na ovaj praznik pojavili oblaci.
Ipak, nisu sva narodna predanja bila ista.
Nisu sva tumačenja bila jednaka
U pojedinim krajevima verovalo se da kiša na Petrovdan može da najavi promenljivo vreme tokom ostatka leta. Zbog toga su domaćini pažljivo pratili vremenske prilike, smatrajući da priroda upravo na velike praznike otkriva šta bi moglo da usledi.
Foto: Foto/www.spc.rs
Iako su se tumačenja razlikovala od mesta do mesta, zajedničko im je bilo verovanje da vreme na Petrovdan nije obična pojava, već nosi posebnu simboliku.
Običaji koji se vezuju za Petrovdan
Pored verovanja o vremenu, Petrovdan prate i brojni običaji koji su se prenosili s kolena na koleno.
Verovalo se da praznik treba provesti u miru, bez svađe i teških poslova, kako bi u domu vladali sloga i blagostanje. Posebno mesto u tradiciji imaju petrovdanske lile koje se pale uoči praznika, kao i običaji vezani za prvi rod voća, naročito jabuke, koje su u pojedinim krajevima simbolično prinošene ili deljene tek nakon ovog dana.
Deo tradicije koji se i danas pamti
Bez obzira na to da li narodna verovanja doživljavamo kao deo duhovne tradicije ili kulturnog nasleđa, ona i danas bude radoznalost. Zato mnogi i na Petrovdan pogledaju u nebo i sete se priča svojih baka i deka, koji su verovali da priroda na velike praznike nikada ne šalje znakove bez razloga.
Autor: Marija Radić
