Da, ribe piju vodu, ali ne sve na isti način. To zavisi od toga da li žive u moru ili u slatkoj vodi. Razlog leži u procesu koji se naziva osmoregulacija, odnosno sposobnost organizma da održava ravnotežu vode i soli u telu uprkos uslovima u spoljašnjoj sredini.
U osnovi svega nalazi se osmoza. Kada su dve tečnosti različite koncentracije soli razdvojene polupropusnom membranom, kakvu imaju ćelije, voda prirodno prelazi iz sredine sa manjom koncentracijom soli u onu sa većom, nastojeći da izjednači razliku.
Zbog toga se morske i slatkovodne ribe ponašaju potpuno drugačije kada je u pitanju unos vode.
Morska voda sadrži mnogo više soli nego telesne tečnosti koštanih riba. Zbog toga voda neprestano izlazi iz njihovog tela kroz škrge, pa bi bez posebnih mehanizama brzo dehidrirale.
Da bi to sprečile, morske ribe gotovo neprekidno piju morsku vodu. Istovremeno proizvode vrlo male količine urina kako ne bi gubile dragocenu vodu.
Međutim, unošenjem morske vode u organizam dospeva i velika količina soli. Deo minerala, poput kalcijuma, magnezijuma i sulfata, izbacuje se putem creva, dok višak natrijuma i hlora uklanjaju posebne ćelije u škrgama koje aktivno izbacuju ove jone iz organizma.
Foto: Pixabay.com
Za razliku od većine koštanih riba, ajkule, raže i druge hrskavičave ribe nemaju isti problem.
Njihove telesne tečnosti imaju gotovo isti osmotski pritisak kao morska voda. To postižu tako što u organizmu zadržavaju velike količine uree i drugih organskih jedinjenja, poput trimetilamin-oksida (TMAO), koji održavaju odgovarajuću ravnotežu.
Zbog toga ajkule uglavnom ne moraju stalno da piju vodu niti da proizvode velike količine urina kako bi održale hidrataciju.
Slatkovodne ribe gotovo da ne piju
Njihove telesne tečnosti sadrže više soli nego okolna voda, pa voda neprekidno ulazi u njihov organizam kroz škrge zahvaljujući osmozi. Kada višak vode ne bi bio uklonjen, ćelije bi počele da otiču, a koncentracija soli u organizmu bi se opasno smanjila. Zbog toga slatkovodne ribe proizvode velike količine veoma razblaženog urina kojim izbacuju višak vode. Njihovi bubrezi pritom efikasno zadržavaju važne minerale poput natrijuma, hlora i kalcijuma.
Škrge takođe aktivno upijaju soli iz vode, čak i kada ih ima veoma malo.
Pošto voda prirodno ulazi u njihov organizam, slatkovodne ribe gotovo uopšte ne piju. Male količine vode unose uglavnom zajedno sa hranom.
Ribe koje menjaju "pravila"
Postoje vrste koje tokom života prelaze iz slatke u morsku vodu i obrnuto. Među njima su najpoznatiji lososi i pastrmke.
One se izlegu u rekama, zatim odlaze u more gde rastu, a kasnije se vraćaju u slatku vodu kako bi se mrestile.
Tokom tih migracija njihov organizam mora potpuno da promeni način regulacije vode i soli. Ribe koje su u rekama proizvodile velike količine razblaženog urina u moru počinju intenzivno da piju vodu, a pri povratku u slatku vodu ponovo menjaju strategiju.
Ovaj složen proces odvija se postepeno, pod uticajem hormona, koji prilagođavaju rad bubrega i škrga novim uslovima života.
Autor: D.B.
