Sovjetski projekat „Kolska superduboka bušotina“ otkrio je neverovatne tajne duboko ispod Zemljine kore.
U jeku Hladnog rata, Sovjetski Savez je 1970. godine pokrenuo jedan od najambicioznijih naučnih projekata u istoriji – bušenje Zemljine kore do neslućenih dubina. Na krajnjem severozapadu današnje Rusije, na poluostrvu Kola, nastala je čuvena „Kolska superduboka bušotina“, koju su kasnije mnogi prozvali i „vrata pakla“.
Cilj je bio da se dođe do čak 15 kilometara dubine, ali je projekat posle više od dve decenije rada zaustavljen 1992. godine zbog tehničkih problema i raspada Sovjetskog Saveza.
Glavno okno dostiglo je neverovatnih 12.262 metra dubine, čime je oboren svetski rekord. Ipak, sama rupa bila je široka svega 23 centimetra.
КОЛЬСКАЯ СВЕРХГЛУБОКАЯ СКВАЖИНА «ДОРОГА В АД» pic.twitter.com/bjkeQeNWsE
— Советский, злой, твой (@ussrlife) 03. март 2021.
Temperature kakve niko nije očekivao
Naučnici su se na ogromnim dubinama suočili sa ekstremnim uslovima. Temperature su dostizale čak 200 stepeni Celzijusa, a procene su pokazivale da bi na 15 kilometara dubine mogle preći i 300 stepeni, što tadašnja oprema nije mogla da izdrži.
Istraživanje je donelo i niz iznenađujućih otkrića koja su promenila dotadašnja geološka verovanja.
Najveći šok bilo je otkriće takozvane „slobodne vode“ na dubinama između 3 i 6 kilometara, za koju se verovalo da tamo ne može da postoji.
Umesto očekivanog prelaza iz granita u bazalt na dubini od sedam kilometara, naučnici su otkrili da se radi o potpuno drugačijim promenama u stenama. Na dubini od 6,7 kilometara pronađeni su i mikroskopski fosili planktona, dok su u još dubljim slojevima registrovane velike količine vodonika.
Mesto koje danas izgleda jezivo
Sličan pokušaj kasnije su imali i nemački naučnici u Bavarskoj, ali su zbog još viših temperatura morali da odustanu.
Projekat na Koli zvanično je ugašen 2005. godine, a nekoliko godina kasnije kompleks je potpuno napušten. Danas tamo stoji samo zarđali metalni poklopac sa 12 šrafova koji zatvara ulaz u najdublju rupu koju je čovek ikada napravio u Zemljinoj kori.
Iako zvuči neverovatno, ta dubina predstavlja tek 0,002 odsto puta do samog centra Zemlje.
kilometara dubine mogle preći i 300 stepeni, što tadašnja oprema nije mogla da izdrži.
Istraživanje je donelo i niz iznenađujućih otkrića koja su promenila dotadašnja geološka verovanja.
Najveći šok bilo je otkriće takozvane „slobodne vode“ na dubinama između 3 i 6 kilometara, za koju se verovalo da tamo ne može da postoji.
Umesto očekivanog prelaza iz granita u bazalt na dubini od sedam kilometara, naučnici su otkrili da se radi o potpuno drugačijim promenama u stenama. Na dubini od 6,7 kilometara pronađeni su i mikroskopski fosili planktona, dok su u još dubljim slojevima registrovane velike količine vodonika.
Autor: Marija Radić
