Miris tek pečene pogače nekada je bio prvi znak da je u kući praznik. Za Đurđevdan se nije mesio običan hleb, već obredna pogača za koju se verovalo da u dom donosi zdravlje, napredak i berićet tokom cele godine. Naši stari govorili su da testo "pamti ruke", pa se đurđevdanska pogača mesila polako, bez nervoze i galame, sa čistim mislima i tihom željom za ukućane.
Posebno se vodilo računa o ukrašavanju. Na dan Svetog Đorđa pogača se kitila belim i crvenim cvećem, najčešće đurđevkom, a grančice su se vezivale crvenim koncem za koji se u narodu verovalo da tera uroke, zlu energiju i nesreću iz kuće. Upravo zato mnoge domaćice i danas veruju da nije dovoljno samo umesiti dobro testo, već da svaki detalj na pogači ima svoje značenje.
Đurđevdanska pogača koja simbolizuje sreću i napredak
Ova pogača pravi se od jednostavnih sastojaka, ali je tajna u načinu pripreme i simbolima koji se stavljaju na vrh testa. Verovalo se da što pogača više naraste tokom pečenja, to će kuća biti bogatija slogom, zdravljem i novcem.
Za pripremu vam je potrebno:
- 1 kilogram mekog brašna tip 400
- 4 decilitra mlake vode
- 1 decilitar mlakog mleka
- 1 kesica suvog kvasca ili 30 grama svežeg
- 1 kašika šećera
- 1 kašičica soli
- 3 kašike ulja
- 1 jaje za premazivanje
- susam ili crni kim po želji
Kvasac razmutite u mlakoj vodi sa šećerom i ostavite nekoliko minuta da zapeni. Brašno prosejte u veliku posudu, dodajte so uz ivicu, pa u sredinu sipajte nadošli kvasac, mleko i ulje. Mesite najmanje deset minuta dok testo ne postane glatko i elastično.
Pokrijte ga čistom krpom i ostavite na toplom mestu oko sat i po vremena, dok se ne udvostruči. Stare domaćice govorile su da testo nikada ne treba držati na promaji, jer tada "beži sreća iz kuće".
Ukras koji prema verovanju tera nesreću iz doma
Najvažniji deo pripreme zapravo dolazi tek kada testo naraste. Odvoji se deo testa za ukrase, a svaki od njih ima posebno značenje.
Krst na sredini simbolizuje zaštitu doma i ukućana. Pleteni venac oko ivice predstavlja zajedništvo porodice, dok klasovi žita prizivaju rodnu godinu i punu trpezu. Često su se pravili i grozdovi kao simbol blagostanja, kao i male ptičice koje čuvaju mir u kući.
Posebno mesto imalo je cveće. Na đurđevdansku pogaču stavljali su se beli i crveni cvetovi povezani crvenim koncem, za koji se verovalo da štiti od uroka i loše energije. Tek kada se pogača potpuno ohladi, na sredinu se stavlja grančica đurđevka ili vrbe kako bi se, prema narodnom verovanju, u dom prizvali proleće, obnova i sreća.
Pogača se prema običaju ne seče nožem, već lomi rukama za prazničnom trpezom. Prvo parče daje se najstarijem članu porodice, a mrvice se ne bacaju, već ostavljaju pticama, jer se verovalo da tako kuća tokom godine neće oskudevati.
Postoji i jedan mali trik koji mnoge domaćice danas zaboravljaju. Pogaču treba premazati jajetom dva puta, jednom pre pečenja i drugi put nakon deset minuta u rerni. Tako dobija onu duboku zlatnu boju i koru koja lagano pucketa pod rukom.
Peče se prvo na 200 stepeni oko 15 minuta, a zatim još 25 minuta na 180 stepeni, dok cela kuća ne zamiriše na praznik kakav se nekada čekao danima.
Autor: Iva Besarabić
