Pravoslavni vernici u subotu, 4. aprila, proslavljaju Lazarevu subotu, u narodu poznatu kao Vrbica. Ovaj praznik posvećen je uspomeni na vaskrsenje pravednog Lazara iz Vitinije, koga je Isus Hristos, prema predanju, podigao iz mrtvih četvrtog dana nakon smrti.
Ovaj događaj bio je neposredni povod za osudu Hrista na raspeće, ali i najava opšteg vaskrsenja. Lazar je nakon toga živeo još trideset godina kao episkop na Kipru, gde ga je posetila i sama Bogorodica.
Simbolika dečije radosti
Vrbica je praznik kojem se najviše raduju najmlađi. Kada je Isus sutradan, na Cveti, svečano ulazio u Jerusalim, deca su ga dočekala sa palminim grančicama, a on je tada izgovorio čuvene reči: „Pustite decu k meni, jer takvih je Carstvo nebesko“.
U našem narodu, palmu zamenjuje olistalo vrbovo pruće, koje se osvećuje u crkvama i deli vernicima.
Običaji koje treba ispoštovati:
Vrba i zvončići: Deca nose zvončiće oko vrata, koji simbolizuju pozdrav Hristu, dok se grančice vrbe nose oko struka ili drže u kući pored ikone radi zdravlja i snage.
Moć biljaka: Tokom Cvetne nedelje običaj je kićenje vrbom i koprivom, za koje se veruje da imaju zaštitnu i isceliteljsku moć.
Ritual sa cvećem: Devojke beru cveće koje ostavljaju pod strehom u posudi sa vodom i jajetom. Ovom vodom se na Cveti umivaju kako bi im lice bilo belo i mirisno.
Vernici ovaj dan provode u molitvi i radosti, pripremajući se za praznik Cveti koji sledi u nedelju.
Autor: D.S.
