Dijamant se dugo smatrao najtvrđim materijalom na svetu, ali u poslednjih nekoliko decenija to je bilo pod znakom pitanja: početkom 1960-ih, govorilo se da postoji još ređi i tvrđi materijal.
Godine 1967, istraživački tim je izvestio o otkriću minerala u ostacima meteorita koji je stvorio jedan od najpoznatijih meteoritskih kratera na svetu, krater Beringer ili Meteorski krater, u Arizoni. Materijal je dobio ime po kristalografkinji Ketlin Lonsdejl: lonsdejlit.
Lonsdejlit zapravo ima mnogo sličnosti sa dijamantom. Napravljen je od gusto upakovanog ugljenika, ali njegova rešetkasta struktura nije kubna, već heksagonalna. Ugljenik je obično raspoređen u heksagonalne obrasce, na primer u mekom materijalu grafitu. Ako se ugljenik iste gustine kao dijamant rasporedi u heksagonalnu strukturu, može se stvoriti još tvrđi materijal.
U nauci se dugo vodi debata o tome da li ovaj materijal zaista postoji. Uzorci nisu bili zaista tvrđi od dijamanta, što bi moglo biti posledica strukturnih defekata. Još problematičnije je bilo to što ni rendgenske metode nisu dale jasne rezultate. Rendgenski zraci su najvažniji alat za proučavanje kristala jer, jednostavno rečeno, direktno prate strukturu rešetke kada se svetlost usmeri na uzorke. U slučaju lonsdejlita, uočeni obrazac bi takođe mogao poticati od normalne kristalne rešetke dijamanta sa različitim defektima.
Foto: Pixabay.com
Kineski istraživači su prošle godine počeli detaljnije da proučavaju ovu supstancu. U novoj studiji objavljenoj u časopisu „Nature“, predstavili su svoje rendgenske analize. Tim je koristio pirolitički grafit, veštački proizvedeni oblik prirodnog grafita, kao početni materijal. Komprimovali su ga pod 200.000 puta većim atmosferskim pritiskom na temperaturama između 1.300 i 1.900 stepeni Celzijusa koristeći presu pod visokim pritiskom. Izazov je bio postići gustinu dijamanta uz delimično očuvanje heksagonalne strukture grafita. Ovo je proizvelo fragmente milimetarske veličine koji su se mogli detaljnije proučavati. U testovima se pokazalo da je materijal nešto tvrđi, čvršći i otporniji na kiseonik od dijamanta, prenosi Dnevnik.
Mineraolog Oliver Čauner sa Univerziteta u Nevadi u Las Vegasu kaže da su sumnje u postojanje lonsdejlita sada razvejane.
"Bilo je stotine izveštaja ljudi koji veruju da su ga videli“, kaže Čauner, „ali ovo je prva zaista detaljna karakterizacija ovog neuhvatljivog materijala.“
Otkrića kineskih naučnika mogla bi dovesti do trajnijih materijala za inženjerske primene. Čauner napominje da su uslovi koji se koriste za stvaranje minerala u laboratoriji veoma slični onima koji se koriste pri udarima meteorita. Čauner se nada da će potraga za materijalom u meteoritima sada biti obnovljena i da će se njegovo prisustvo u prirodi moći potvrditi.
Autor: Marija Radić
