U zabačenim selima Homolja, još uvek se praktikuje ritual obilaženja grobova bližnjih i donošenje hrane, čak i kada nisu Zadušnice. Ovaj običaj o kome se retko priča naziva se "grobljanska večera".
Običaj odnošenja hrane na grobove bližnjih preminulih ljudi praktikuje se u selima poput Osanice, Breznice, Lukova i Laznice. Meštani veruju da pokojnik tada dolazi u duhovnom obliku kako bi učestvovao u obroku.
Grobljanska večera obavlja se u potpunoj tišini.
Hrana koju meštani homoljskih sela odnose na groblje nije nasumično odabrana, već ona koju je pokojnik najviše voleo za života. Najčešće su to proja, pasulj, kuvano meso, sir, pogača ili kolači. Uz hranu se obavezno ostavlja čašica rakije i čaša vode.
Nož se polaže sa drškom okrenutom ka spomeniku, što simbolizuje mir i zabranu svađe. Hrana se ne jede na grobu.
Ako ptice ili životinje priđu i pojedu deo hrane, veruje se da je pokojnik prihvatio dar.
Foto: Pink.rs
Ritual u potpunoj tišini
Grobljanska večera odvija se u potpunoj tišini, i zbog toga se ovaj običaj smatra još sablasnijim.
Tokom boravka na grobu ne razgovara se glasno, ne dozivaju se drugi ljudi i ne pominju se svakodnevne brige. Smatra se da svaka nepažnja može uznemiriti dušu pokojnika, piše portal "Lepote Srbije".
Stariji meštani kažu da se tokom ovih trenutaka često oseća mir, ali i neka vrsta prisustva. Zato se grobljanske večere ne obavljaju iz straha, već iz poštovanja.
Običaj opstao do danas
Ovaj običaj se u homoljskim selima praktikuje i danas, a opstaje jer predstavlja vezu sa precima i identitetom.
Foto: Pink.rs/N. Brajović
Mnogi mladi koji su se odselili u gradove i dalje se vraćaju kako bi ispoštovali grobljansku večeru, makar jednom godišnje.
Etnolozi beleže da je ovaj običaj mešavina staroslovenskih verovanja i hrišćanske prakse, ali u Homolju on nikada nije prestao da se živi. On se ne uči, već se podrazumeva.
Autor: A.A.
