Srbija je zemlja vukodlaka i vampira, ali postoji nešto mnogo strašnije što vreba iz mraka šuma i planinskih potoka.
Biće koje niko nikada nije uspeo jasno da opiše, ali čiji se krik pamti do kraja života – Drekavac.
Duša koja ne nalazi mir
Prema narodnom verovanju, drekavac je materijalizovana duša nekrštenog deteta koja ne može da ode na "onaj svet". Zbog toga luta između svetova, tražeći osvetu ili mir koji mu je uskraćen. Narod kaže da se najčešće pojavljuje u periodu tzv. "nekrštenih dana" (između Božića i Bogojavljenja), kada su granice između sveta živih i mrtvih najtanje.
Kako izgleda užas?
Iako svedočenja variraju, opisi su uvek jezivi. Jedni ga opisuju kao mršavo biće sa nesrazmerno velikom glavom i dugim kandžama, dok drugi tvrde da podseća na mešavinu psa i mačke, ali sa ljudskim glasom. Ono što je zajedničko svim pričama jeste njegov krik – jeziva mešavina dečijeg plača i vučijeg zavijanja koji se čuje kilometrima kroz tihu balkansku noć.
Verovanja koja i danas žive
Čak i u 21. veku, s vremena na vreme se pojave vesti iz zabačenih sela u okolini Drvara, planine Zlatar ili istočne Srbije, gde meštani tvrde da im drekavac kolje stoku i "vrišti oko kuća".
„Kada se čuje drekavac, ne otvaraju se vrata i ne ide se u šumu. On predskazuje nesreću ili bolest onome ko ga čuje“, kažu stariji meštani koji i danas pre spavanja proveravaju da li su sve kapije zaključane.
Autor: Dalibor Stankov
