Uticaj turskog jezika na srpski oseća se i danas, vekovima nakon pada Osmanskog carstva. Brojne reči koje svakodnevno koristimo potiču upravo iz turskog, ali je mnogo manje poznato da se i obrnuti proces dogodio - da je jedna srpska reč pronašla trajno mesto u turskom jeziku.
I to ne bilo kakva reč, već naziv jednog od najvažnijih hrišćanskih praznika.
Kako su turcizmi postali deo svakodnevice
Zbog višestoljetne turske vladavine na Balkanu, srpski jezik je bogat turcizmima, rečima preuzetim iz turskog jezika. Sličan uticaj primetan je i u grčkom, bugarskom, makedonskom i jermenskom jeziku, koji su se takođe razvijali pod okriljem Osmanskog carstva.Procene govore da je u srpski jezik tokom tog perioda ušlo više od šest hiljada turskih reči. Iako su mnoge vremenom izašle iz upotrebe, smatra se da se i danas aktivno koristi oko tri hiljade turcizama.
Reči koje koristimo, a da toga nismo svesni
Burek, budala, bašta, ćup, džep, džem, džin, majmun, pamuk, papuče, pare, pita, rakija, sanduk, torba, top, zanat - samo su neki od primera reči koje su toliko ukorenjene u jeziku da se doživljavaju kao domaće.
Međutim, razmena nije bila jednosmerna.
Kada su Turci pozajmljivali reči
Viševekovni suživot različitih naroda doveo je do toga da i turski jezik preuzme određene slovenske izraze. Pojedini domaći lingvisti smatraju da ih je bilo i do 1.000, ali realnost je da se većina danas koristi veoma retko ili je potpuno nestala iz savremenog govora.
Najviše sačuvanih izraza odnosi se na administraciju, pravne norme i rudarstvo. U svakodnevnom jeziku Turaka ostalo je tek nekoliko reči slovenskog porekla, poput kralj, kraljica, četa, višnja ili kosa u značenju alatke.
Jedina reč za koju nema dileme
Ipak, samo za jednu reč sa sigurnošću se može reći da je srpskog porekla - Božić.
U turskom jeziku ovaj izraz se izgovara kao "Bodžuk" i koristi se isključivo za pravoslavni Božić, koji se obeležava 7. januara. Postoji i reč Noel, ali se ona odnosi na Božić koji se slavi 25. decembra.
Kada Turci kažu "Bodžuk", tačno se zna da misle na praznik rođenja Hrista po julijanskom kalendaru, što ovu reč čini jedinstvenim srbizmom koji je opstao u turskom jeziku do danas.
Autor: Iva Besarabić
