Šeli Ganou (26), dobila je dijagnozu kijari malformacije nakon više od decenije nejasnih tegoba, koje su često pripisivane sasvim drugim problemima.
Nastavnica kojoj su lekari godinama potcenjivali simptome na kraju je dobila dijagnozu stanja koje je potpuno promenilo njen život - njen mozak bukvalno "klizi ka spolja".
Šeli Ganou (26), dobila je dijagnozu kijari malformacije nakon više od decenije nejasnih tegoba, koje su često pripisivane sasvim drugim problemima - čak i glavoboljama izazvanim smehom. Kijari malformacija je stanje u kom se donji deo mozga spušta u kičmeni kanal, praktično "ispadajući" iz svog prirodnog položaja u lobanji.
Do dijagnoze je prošlo više od 14 godina, a Šeli je tokom tog perioda razvila niz simptoma kao što su trnjenje u rukama i prstima, mučnina, netolerancija na toplotu i epizode nestanka vida.
Prvi ozbiljni incident i otkrivanje malformacije
"Jednom sam ostala u toaletu, nesposobna da ustanem zbog vrtoglavice i toplote, i moj verenik je morao da dođe po mene na posao", rekla je Šeli, učiteljica drugog razreda iz Južne Karoline.
Taj događaj je doveo do slanja kod neurologa i MRI snimanja, koje je otkrilo kijari malformaciju od 4 milimetra. Iako su tada lekari smatrali da operacija nije potrebna, njeni simptomi su se pogoršavali - čak su joj postali teški i jednostavni pokreti poput ustajanja ili saginjanja.
Zbunjena dijagnoza i dodatne komplikacije
Naknadni MRI samo je zakomplikovao situaciju. Neurolog je rekao da njeni simptomi više liče na pseudotumor cerebri, potencijalno povezan sa uvećanim ventrikulama i ranijom istorijom hidrocefalusa. Sumnjaju da njeni problemi potiču još od rođenja.
"Rođena sam carskim rezom jer sam bila u karličnom položaju - praktično uspravna, sa glavom pod majčinim rebrima. Progutala sam dosta plodove vode i, posle izlaska iz neonatalne jedinice, moji roditelji su mislili da počinje normalan život s bebom - ali već sa šest meseci morala sam da nosim protezu za kukove," priseća se Šeli.
Problemi još u detinjstvu
Kao beba bila je "izuzetno razdražljiva i smirivala se samo kad je drže", a roditelji su je odveli neurologu jer im se činilo da joj je glava neuobičajeno velika. Lekari su tada odbacili njihove brige. Godine 2009. ponovo je završila u bolnici zbog hroničnih migrena, a CT i MRI otkrili su blagi hidrocefalus, koji je tretiran lekovima. Tokom detinjstva i adolescencije često je padala u nesvest i patila od iscrpljujućeg umora i glavobolja, a lekari su te probleme pripisivali njenoj telesnoj težini.
Nastavak simptoma i kolaps 2022. godine
Čak i kada je smršala 50 kilograma, simptomi nisu nestali. U januaru 2022, odmah nakon časa vožnje bicikla, onesvestila se čim je ustala sa sprave.
"Duboko u sebi znala sam da nešto ne štima. Vremenom su se simptomi pojačali: zamagljen vid, vrtoglavica, ekstreman umor, jutra u kojima nisam mogla da se probudim, epizode koje nisu bile normalne za moje godine."
Konačna dijagnoza i objašnjenje lekara
U novembru 2024. konačno je dobila zvaničnu dijagnozu, što ju je istovremeno i umirilo i frustriralo. Lekar joj je pomoću modela lobanje pokazao šta se dešava.
Shelli had blurred vision, dizziness and headaches. Doctors said it was nothing. But then discovered her brain was 'falling out' of her skull https://t.co/NUKRi89gG4
— Daily Mail US (@Daily_MailUS) 30. новембар 2025.
"Na dnu mozga nalaze se strukture zvane cerebelarne tonzile, a kod mene su spuštene dublje nego što bi trebalo i klize kroz otvor na dnu lobanje, gde prolazi kičmena moždina. Pošto su stisnute u premalom prostoru, pritiskaju kičmenu moždinu i remete protok cerebrospinalne tečnosti," objasnila je i dodala da se zbog toga kod nje javljaju glavobolje, bol u vratu, vrtoglavice, utrnulost i drugi teško objašnjivi neurološki simptomi.
Dalje praćenje i neizvesnost
Šeli je trenutno pod nadzorom neurologa i čeka dalji plan lečenja.
"Zbog kombinacije kijari malformacije, istorije hidrocefalusa, uvećanih ventrikula i mogućeg pseudotumora, moj slučaj je i dalje u evaluaciji. Za sada svoje simptome držim pod kontrolom kroz promene životnog stila, pažljivo biranje aktivnosti, odmor i hidrataciju. I dalje sam u fazi "posmatranja i čekanja"."
Život uz simptome i borba da ostane aktivna
Iako se i dalje bori sa svakodnevnim tegobama, pokušava da živi punim plućima.
"Potrudim se da živim najbolje što mogu uprkos neizvesnosti. I dalje imam vrtoglavice pri ustajanju, probleme sa određenim pokretima, umor, vizuelne smetnje i senzorno preopterećenje. Jednostavne radnje, poput gledanja nagore, saginjanja ili brzog ustajanja, mogu odmah pokrenuti simptome."
Posao, ambicije i poruka drugima
Uprkos svemu, Šeli i dalje radi kao učiteljica puno radno vreme, kreira sadržaj na društvenim mrežama, bavi se manekenstvom i trenira za potencijalno učešće u HYROX trci - uz prilagođene treninge kako se ne bi dovela u opasnost.
"To je čudna ravnoteža - prihvatiti realnost neurološkog stanja, a istovremeno odbiti da mi ono suzi ciljeve ili identitet. Ljudi vide kako dižem tegove, predajem, slikam se, smejem na internetu - ali ne vide sate koje provodim noseći se sa vrtoglavicom, pritiskom u glavi ili iscrpljenošću. Želim da budem glas za druge žene, posebno plus-size žene, žene sa hroničnim bolestima i one koje igraju više životnih uloga - čije se zdravstvene brige često zanemaruju. Možete se izboriti za sebe, možete tražiti drugo mišljenje i možete juriti velike snove čak i kada živite sa nečim teškim. Moj život je pun, smislen i ambiciozan - ne zato što su neurološki problemi nestali, već zato što sam naučila da živim sa njima, ali i dalje idem napred," zaključila je Šeli.
Autor: Marija Radić
