Prema njenim rečima, već na početku boravka suočili su se sa „iscrpljujućim“ režimom izdavanja viza.
Bali je za mnoge pravi sinonim zemaljskog raja ostrvo bujnih džungli, dramatičnih vulkanskih vrhova i beskrajnih peščanih plaža koje svake godine privlači milione posetilaca. Ali jedna bivša stanovnica otkriva da život na „Ostrvu bogova“, kako ga često nazivaju, izgleda sasvim drugačije kada se skloni sjaj Instagrama i razglednica.
Umesto bezbrižne egzotike, iseljenici se često suočavaju sa iscrpljujućom birokratijom, nedovoljno opremljenim bolnicama, zagađenjem, skrivenim troškovima i životom u svojevrsnom „balonu“, koji je često daleko od pravog indonežanskog života. Bali je 2024. zabeležio čak 16,4 miliona međunarodnih i domaćih dolazaka, dok na ostrvu živi oko 4,2 miliona ljudi. Kako broj turista i iseljenika raste, sve se glasnije oglašavaju oni koji upozoravaju da svakodnevica na ostrvu nije uvek idilična.
@oceanhero.today Poor Bali 😱 #bali #saveouroceans #oceanhero #plasticpollution
♬ original sound - Our Awesome World 🌎
Ainura Kalau, koja je sa suprugom provela devet meseci u popularnom Čanguu, opisala je niz izazova od infrastrukturnih problema i stalne borbe s vizama do zagađenja i osećaja sve veće izolovanosti, zbog kojih su na kraju odlučili da napuste ostrvo.
Stres već na samom početku
Prema njenim rečima, već na početku boravka suočili su se sa „iscrpljujućim“ režimom izdavanja viza. Većina stranaca dolazi sa turističkim vizama koje moraju da se obnavljaju svakog meseca ili svaka dva meseca. I uz pomoć agenta, to znači neprestano predavanje pasoša i stalno planiranje.
„Ta vas neizvesnost izjeda. Nikad se u potpunosti ne udomaćite jer znate da vam je vreme, koliko god ga obnavljali, zapravo ograničeno. Teško je dugoročno se vezati za bilo šta kada vam je pravni status stalno privremen“, kaže Kalau.
Neadekvatna zdravstvena zaštita
Manje zdravstvene tegobe lako se rešavaju, ali ozbiljniji slučajevi mogu značiti hitnu evakuaciju u Singapur ili Bangkok. Kalau se prisetila prijateljice kod koje se sumnjalo na upalu slepog creva, ali lokalna bolnica nije imala uslove za operaciju, a osiguranje joj je organizovalo hitan let. Osiguranje koje pokriva takve evakuacije, upozorava, „izuzetno je skupo“, pa ga mnogi mlađi iseljenici izbegavaju.
Iako je Bali poznat po prirodnim lepotama, Kalau tvrdi da je ekološka situacija zabrinjavajuća.
„Ostrvo ima ozbiljan problem sa smećem, vidite ga pored puteva, u rekama, a more ga izbacuje na brojne plaže tokom kišne sezone.“
@lea_horsholt It adds up out of nowhere lol 🙃🌴🥥 #bali #baliindonesia #balilife #travel #traveling canggu Uluwatu ubud Bali budget travel fun
♬ original sound - humptydumpty
Još jedan problem je paljenje smeća uveče, praksa koja stvara guste oblake dima i, tvrdi ona, utiče na zdravlje stanovnika. Njen suprug se borio sa hroničnim sinusitisom, a ona je razvila uporan kašalj.
Čangu, Seminják i Ubud postali su centri digitalnih nomada - mesta sa sopstvenim, pomalo izolovanim mikrosvetovima.
„Kafići su puni stranaca koji naručuju avokado tost i specijalnu kafu, a mnogi provedu pola godine a da ne nauče ni jednu reč indonežanskog“, kaže Kalau.
Razlika u prihodima je ogromna: mesečna kirija za luksuznu vilu često košta koliko lokalna porodica potroši za pola godine.
Površna i prolazna prijateljstva
Iako je Bali poznat po živom društvenom životu, stalna smena stanovnika dovodi do odnosa koji retko postanu dublji.
"Svi dolaze i odlaze. Zbližite se s nekim, a on ode za mesec dana. Ciklus upoznavanja stalno se ponavlja“, kaže ona. Uz to, osetila je i svojevrsno takmičenje ko putuje na „najkul destinacije“ i čiji život na društvenim mrežama izgleda „najzavidnije“. Vremenom, kaže, to postaje zamorno.
Infrastruktura koja ne prati potrebe
Za digitalne nomade stabilna infrastruktura je ključna za rad a na Baliju to često nije slučaj.
Struja je, kaže, redovno nestajala, pa su plaćali dva različita internet provajdera. U njihovoj vili imali su problema s buđi, poplavama, lošim pritiskom vode i posledicama jakih kiša. Stres povećavaju i saobraćajni haos i rizici vožnje skuterom.
Iako Bali ima reputaciju jeftine destinacije, Kalau tvrdi da se to retko odnosi na iseljenike.
"Možete živeti vrlo jeftino ako jedete lokalnu hranu, izbegavate turističke zone i živite kao lokalci. Ali većina iseljenika želi lepu vilu, zapadnjačku hranu i coworking sa dobrim internetom“, kaže ona.
Kada su uračunali vize, kvalitetno zdravstveno osiguranje, povratne letove i više cene u popularnim područjima, shvatili su da im se ušteđevina brzo topi. Uz sve to, vlaga i buđ brzo uništavaju odeću i elektroniku još jedan „skriveni trošak“.
Na kraju, presudnu ulogu odigrao je emocionalni teret života između dve kulture.
„Nisam bila turista, ali nisam bila ni pravi stanovnik“, priznaje. Tokom boravka propuštali su važne porodične trenutke, venčanja, okupljanja iskustva koja se ne mogu nadoknaditi.
"Negde oko sedmog meseca života tamo počela sam da osećam usamljenost koja nije imala veze s brojem ljudi oko mene. Nedostajalo mi je da imam korenje. Da budem deo zajednice kojoj doprinosim nečim više od turističkih dolara“, zaključila je.
Autor: Marija Radić
