Srpska pravoslavna crkva 5. novembra obeležava praznik posvećen Svetom apostolu Jakovu, prvom episkopu Jerusalimskom i jednom od najvernijih sledbenika Hristovih.
Njegov život bio je primer skromnosti, čistote i molitve, a vernici ga pamte kao čoveka koji je do poslednjeg daha ostao pravedan i posvećen Bogu.
Običaj za neudate devojke
Prema narodnom predanju, uoči praznika Svetog Jakova, neudate devojke imaju poseban običaj. U ponoć bi trebalo da se umiju hladnom vodom, jer se veruje da taj čin donosi zdravlje, sreću i zaštitu od zlih duhova. Još važnije, ovaj ritual simbolizuje čistotu duše i spremnost da se u životu dočeka iskrena ljubav i brak. Voda kojom se devojke umivaju ne sme da se prospe u kući, već napolju – „da odnese sve što smeta ljubavi i miru“. Na taj način, prema verovanju, uklanjaju se prepreke koje stoje na putu sreći i blagostanju.
Poruka Svetog Jakova
Sveti Jakov je u svom učenju uvek isticao praštanje i poniznost. Podsećao je da Bog „bira siromašne ovoga sveta da budu bogati verom“. Zato se i danas vernici na ovaj dan podsećaju da oproste onima koji su ih povredili. Veruje se da se praštanjem oslobađamo tuge i privlačimo mir u svoj život i dom.
Praznik skromnosti i ljubavi
Jakov Pravedni živeo je asketskim životom – hranio se hlebom i vodom, dane provodio u molitvi, a od luksuza i bogatstva bežao. Iako je stradao mučeničkom smrću, do poslednjeg trenutka molio se za svoje mučitelje rečima: „Oprosti im, Gospode, jer ne znaju šta čine.“ Zbog toga se i danas smatra simbolom pravde, vere i praštanja – vrednosti koje bi, prema narodnom verovanju, trebalo da prate svaku osobu koja želi mir, sreću i blagostanje u kući.
Autor: Dalibor Stankov
