Granice između poslovnog i privatnog života često počnu da se brišu naročito kada nadređeni ne poštuju vreme van radnog rasporeda.
Jedan muškarac odlučio je da tome stane na put. Na Redditu je podelio priču o tome kako radi u marketingu kao honorarni saradnik, sa radnim vremenom od 9 ujutru do 6 popodne.
“Šef me zove gotovo svake večeri oko 8 ili 9 sati, ‘samo da nešto proveri’,” napisao je. “Ponekad je to jedno pitanje, a ponekad tridesetominutna sesija razmišljanja.”
Stalni pozivi i poslovne teme u kasnim satima doveli su do toga da se nikada ne može u potpunosti opustiti, pa je ljubazno zamolio šefa da ga ne kontaktira posle 18h, osim ako nije hitno.
“Prošle nedelje sam mu, pristojno, rekao da bih voleo da poslovne pozive zadržimo u okviru radnog vremena, osim ako nije nešto zaista urgentno,” napisao je.
Ali, reakcija šefa nije bila nimalo ohrabrujuća.
“Rekao je: ‘Ako želiš da napreduješ ovde, moraš biti dostupan.’”
Foto: Pixabay.com
Muškarac priznaje da se sada oseća krivim, kao da je lenj, iako nije imao slobodno veče mesecima. Pitao je druge korisnike da li preteruje što želi granicu između posla i privatnog života ili je to jednostavno nova “norma” u korporativnom svetu.
Komentari su bili puni podrške.
“Ne, posle radnog vremena ne moraš da odgovaraš na pozive, mejlove, ništa. Čak i da ti pokuca na vrata, zatvori ih. Ugovor ti važi od 9 do 6. Ako hoćeš, možeš da se javiš, ali ne moraš. Mrzim takve šefove,” napisao je jedan korisnik.
Drugi je istakao da u Australiji postoji zakon o “pravu na isključenje” (Right to Disconnect), koji zabranjuje poslodavcima da kontaktiraju zaposlene van radnog vremena.
“Preporučujem da mu ništa direktno ne govoriš. Samo se ne javljaj. Kad pita, reci: ‘Oh, izvini, bio sam u bioskopu. Šta je bilo hitno?’ tako prebacuješ fokus na suštinu, a ne na to što se nisi javio. Ili: ‘Bio sam na večeri sa prijateljima i nismo koristili telefone.’ Ili: ‘Punio sam telefon u drugoj sobi. Šta je bilo hitno?’ Daj mu odgovore na koje ne može da se ljuti,” savetovao je drugi komentator.
Treći je dodao:
“Ako firma ima HR odeljenje, prijavi to ponašanje. Tvoj posao ne mora, niti treba, da bude ceo tvoj život.”
Autor: Marija Radić
