Iskustvo odrastanja uz toksične roditelje često oblikuje način na koji osoba doživljava sebe i druge.
Odrastanje u takvom okruženju može uticati na osećaj sigurnosti, poverenja i granica koje osoba postavlja u odraslom dobu. Iako se te rane s vremenom mogu ublažiti, mnogi odrasli ljudi i dalje nesvesno nose obrasce ponašanja koje su naučili u detinjstvu. Prema mišljenju različitih stručnjaka, ovo su neki od znakova koji mogu otkriti da je osoba odrasla uz toksične roditelje.
1. Teško im je verovati drugima
Osobe koje su odrasle u nestabilnom ili emocionalno hladnom okruženju često teško veruju drugima. Navikle su na to da ljubav dolazi uz uslove ili manipulaciju, pa u odraslom dobu očekuju izdaju ili odbacivanje čak i kada za to nema razloga. Mnogi savetnici i psiholozi ističu da je obnova poverenja proces koji zahteva vreme, doslednost i osećaj sigurnosti u odnosima.
2. Preuzimaju odgovornost za tuđa osećanja
Deca koja su morala da „smiruju“ roditelje ili preuzimaju krivicu za porodične sukobe često odrastaju misleći da su odgovorna za sve oko sebe. U odraslom dobu postaju preterano empatična i sklona ugađanju drugima. Takve osobe često imaju poteškoće s postavljanjem granica jer osećaju anksioznost kada nekome kažu „ne“.
3. Imaju iskrivljen osećaj sopstvene vrednosti
Ako su ljudi tokom odrastanja stalno bili kritikovani ili upoređivani s drugima, u odraslom dobu često osećaju da nisu dovoljno dobri. Teško prihvataju pohvale i stalno traže potvrdu spolja. Savetnici za mentalno zdravlje navode da su afirmacije, terapija i zdravi odnosi ključni koraci ka izgradnji realnije slike o sebi.
4. Plaše se sukoba
Odrastanje u kući punoj napetosti i rasprava može dovesti do toga da osoba u odraslom dobu izbegava svaku vrstu konflikta. Takvi ljudi često potiskuju sopstvene potrebe kako bi izbegli neprijatne situacije. Psiholozi i terapeuti ističu da je učenje zdravog izražavanja neslaganja važan korak ka stvaranju uravnoteženih odnosa.
5. Teško prepoznaju ili izražavaju emocije
Kada dete odrasta u okruženju u kojem su emocije bile ignorisane ili ismevane, ono uči da potiskuje sopstvena osećanja. U odraslom dobu to se može ispoljiti kao emocionalna distanca ili zbunjenost oko toga šta zapravo oseća. Savetnici i terapeuti preporučuju male korake – poput vođenja dnevnika emocija ili otvorenih razgovora s pouzdanim osobama – kao način da ponovo uspostave kontakt sa sobom.
Autor: Dalibor Stankov
