U srpskom narodu so vekovima važi za zaštitnika doma i amajliju protiv zla, te se veruje da ako stavite so ispred kućnog praga, navodno ćete oterati sve zle sile.
Na selu je bilo uobičajeno da se so pospe ispred kuće ili na sam prag. Verovalo se da na taj način domaćin štiti porodicu od urokljivih očiju, zlih ljudi ili nesreće koja bi mogla da zakuca na vrata.
Zlo, kažu stari, ne može da pređe so. Zato su mnoge bake i danas sklone da "za svaki slučaj" malo pospu so ispred ulaza.
So se koristila i u ličnoj zaštiti. Kada bi se rodilo dete, stavljala se ispod jastuka da odbije uroke. Ljudi su nosili male kesice sa solju kao amajliju, a stoka se posipala solju da bi bila zdrava i plodna.
Ako bi neko prosuo so u kući, to se tumačilo kao predznak svađe, pa je odmah trebalo baciti malo soli preko levog ramena da se nesreća odbije.
Običaj koji živi i danas
Iako su vremena promenjena, so i dalje čuva posebno mesto u našoj tradiciji. I danas se u mnogim domovima stavlja ispred kuće, u ritualima i praznicima, ili se koristi kao deo običaja dobrodošlice.
Možda više ne verujemo slepo u moć soli, ali ona nas podseća na vrednosti koje su ljudi nekada poštovali - zaštitu doma, poštovanje gostiju i želju za mirom i blagostanjem.
Autor: A.A.
