Ida Vud bila je bogatašica iz Njujorka koja je živela u luksuznom hotelu, ali vrata njenog apartmana krila su prljavštinu, gomilu smeća i lavirint laži.
Kada je 93-godišnja Ida u junu 1931. prvi put nakon gotovo četvrt veka otvorila vrata apartmana 152 u hotelu Herald Square u Njujorku i pozvala u pomoć za umiruću sestru, osoblje je bilo zapanjeno.
"Moja sestra je bolesna. Dovedite lekara. Mislim da će umreti!“, vikala je.
Menadžer hotela i lekar zatekli su mrtvu Meri Majfild na sofi, ali ono što su videli oko nje bilo je još šokantnije: prostorija je bila zatrpana stotinama buđavih kutija, požutelim novinama, drvenim koferima, smećem i trulim namirnicama pored neprocenjivih umetničkih dela i nakita. I tako je počelo fascinantno razotkrivanje misterije žene koja je ušla u hotel i ostala unutra 24 godine.
Život iza zatvorenih vrata
Sobarice nikada nisu ulazile u apartmane 551–552. Povremeno bi iz pukotine vrata provirila krhka ruka, pružajući posteljinu na pranje ili prihvatajući namirnice: jaja, slaninu, kondenzovano mleko i krekere. Posle smrti njene sestre, advokati su počeli da istražuju – ko je bila ova povučena starica i kako se našla usred tolikog bogatstva?
Ubrzo je njena priča obišla svet. Otkriveno je da je pre više od veka Ida bila deo njujorške elite. Kao mlada Ida Majfild, tvrdila je da potiče iz bogate porodice iz Luizijane i 1857. se upustila u društveni život Njujorka. Tada je osvojila Benjamina Vuda, imućnog izdavača New York Daily News-a i brata gradonačelnika Njujorka. Da bi ga zavela, poslala mu je odvažan pismo – neuobičajeno za ženu tog doba.
Njihova veza pretvorila se u brak nakon smrti njegove prve žene, a Ida je ubrzo stekla pristup bogatstvu i društvenim krugovima. Navodno je upoznala Abrahama Linkolna i plesala sa princom od Velsa 1860. godine.
Mužu kockaru uzela bogatstvo
Benjamin je bio strastveni kockar koji je umeo da prokocka ogromne sume, čak je jednom stavio na kocku i svoj list. Kako bi se zaštitila, Ida je smislila plan: kada dobije, ona uzima polovinu dobitka, a kada izgubi, on joj plaća određeni iznos. Zahvaljujući tome, sva njegova imovina i poslovi prešli su u njeno vlasništvo. Pametno je ulagala u akcije i nekretnine.
Posle Benjaminove smrti 1900, Ida je prodala Daily News za više od 312.000 dolara. Tokom finansijske krize 1907. povukla je sav novac iz banaka – oko milion dolara u običnoj torbi za kupovinu – i prodala svu imovinu. Potom se povukla u hotel Herald Square, gde je ostala sve do dana kada je smrt sestre primorala da ponovo kroči napolje.
Riznica iza vrata apartmana 152
Dok su advokati pretraživali njene stvari, otkrili su nebrojena bogatstva: sanduke sa dragocenim nakitom, čipkom iz Irske, Venecije i Španije, desetine haljina, neuračunate čekove i zlatne sertifikate. U staroj kutiji za cipele pronađeno je 257.000 dolara u gotovini, a u džepu haljine 520.000 dolara. Biser ogrlica vredna 41.000 dolara skrivala se u izlizanoj kutiji.
Idina lična higijena bila je užasna – nije se kupala godinama – ali je svakodnevno mazala lice vazelinom. Advokat Morgan O’Brayan kasnije je rekao da je, uprkos godinama, njena put bila glatka i svetla „kao slonovača“, a profil poput kamena.
Otkriveno je i da „ćerka“ Ema, za koju je tvrdila da je njeno dete, zapravo bila njena mlađa sestra koja je preminula 1928. godine.
Bitka za nasledstvo
Posle Idine smrti u martu 1932. godine, čak 1130 ljudi je tvrdilo da polaže pravo na njeno bogatstvo. Ispostavilo se da je Ida Majfild zapravo Elen Valš, Engleskinja irskog porekla, odrasla u Masačusetsu. Njen otac je bio siromašni irski imigrant, a ne bogati plantažer.
Sud u Njujorku presudio je da nasledstvo – više miliona dolara u današnjoj vrednosti – pripada desetorici njenih daljih rođaka iz Irske, koji su tokom Velike depresije primili po 93.000 dolara.
Autor: Marija Radić
