Mnogi muškarci danas nose bradu kao modni detalj, ali u crkvenim krugovima, posebno u pravoslavlju, brada ima mnogo dublje značenje. Ako ste se ikada zapitali zašto pravoslavni sveštenici gotovo uvek imaju bradu, dok katolički sveštenici uglavnom nemaju — evo odgovora koji vas možda iznenadi.
Brada kod pravoslavnih monaha i sveštenika nije slučajnost, niti lični izbor, već duboko ukorenjena tradicija koja seže unazad vekovima, pa čak i milenijumima!
U Starom zavetu, u knjizi Levita, opisuje se scena kada prorok Mojsije miropomaže svog brata Arona, postavljajući ga za prvosveštenika. Ulje (miro) koje se slivalo niz Aronovu bradu postalo je simbol svešteničkog poziva, a brada – njegov vidljivi znak.
I danas, mnogi pravoslavni sveštenici i monasi ne obriju bradu celog života, jer ona simbolizuje posvećenost, duhovnu zrelost, muževnost i povezanost sa tradicijom Svetih Otaca.
Jedan stari zapis, koji se često citira u crkvenim krugovima, kaže:
„Ne strižite kose svoje uokrug, ni grdite brade svoje“ — (3. Mojsijeva, 19:27)
Ovaj citat tumači se kao zabrana uklanjanja brade, jer bi to bilo sramoćenje muškosti i prekid sa duhovnim nasleđem.
Za razliku od toga, katolički sveštenici, naročito nakon reformi u zapadnoj crkvi, prihvatili su drugačiji oblik predstavljanja duhovnosti — često obrijani, uredni i s tonsurom (kružnom obrijanom glavom), što je u jednom trenutku simbolizovalo pokornost i celibat.
Još jedan simbol koji prati pravoslavnog sveštenika jeste epitrahilj — dugačko platno koje visi sa vrata sveštenika tokom svete službe. I ono simbolizuje silazak blagodati, baš kao što je nekada ulje teklo niz bradu Arona.
Dakle, brada kod pravoslavnog sveštenika nije samo dlaka na licu — to je simbol tradicije, vere i duhovne službe. Idući tragovima Starog zaveta i svetootačke prakse, pravoslavni sveštenici i danas neguju ovaj drevni običaj.
Autor: Dalibor Stankov
