U srcu Homolja, Zvižda i Timočke krajine, vekovima se održavao jedan od najmisterioznijih i najpotresnijih vlaških običaja – Crna svadba.
Ritual u kojem se živa osoba venčava sa mrtvom kako bi nemirna duša našla put do večnog mira.
Ovaj obred priređuje se kada mladić ili devojka iznenada umru pre nego što stignu da stupe u brak. U zamišljenom svetu narodne tradicije, oni ipak ne ostaju sami — neki član porodice ili prijatelj pristaju da se venčaju s njima, ako ni zbog čega drugog, onda da "pokojnici ne umru sami".
Crna svadba, kako etnolozi opisuju, simbolično spaja svadbu i sahranu. Obavlja se često na dan sahrane: rodbina dolazi na groblje, verenik ili verenica u svadbenom odelu stoji pored kovčega, dok majka pokojnika igra svadbarsko kolo. Ponekad su u pitanju čak i kolone svatova, muzika, pa čak i venčanica — ali sve to potresno je osmišljeno kao oproštaj i olakšanje duši.
Brak traje simboličnih godinu dana. Za to vreme, "crna mlada" ne sme da stupi u emotivne veze — svaka druga veza smatrala bi se preljubom prema pokojniku. Nakon isteka tog vremena, ritual se završava razbijanjem svadbenog barjaka iznad groba pokojnika i kola oko mesta gde počiva — to znači da "crna mlada" više nije u tom simboličnom braku i može nastavite život.
Struka objašnjava da je cilj ovakvih rituala recreirati ono što pokojnik nije stigao da doživi za života, te da se smatra pomagalo u procesu žaljenja i očuvanja duhovnog mira. Običaj je danas ređe primenjivan i uglavnom praktikuju stariji pripadnici zajednice
Autor: Dalibor Stankov
