Sveti Arhiđakon Lavrentije bio je jedan od najbližih saradnika pape Siksta i arhiđakon rimske hrišćanske zajednice u 3. veku, u vreme strašnih progona cara Valerijana. Kao đakon bio je zadužen za crkvenu imovinu i brigu o siromašnima.
Papa Sikst je među prvima stradao u talasu progona, ubijen 6. avgusta 258. godine. Pred smrt je Lavrentiju prorekao da će uskoro i njega snaći ista sudbina, ali uz još teža mučenja.
Čuda u tamnici
Lavrentije je pre hapšenja sakrio crkvene dragocenosti, a u tamnici je pokazao snagu svoje vere: izlečio je slepe zatvorenike i obratio čak i rimske stražare.
Smrt na ognju
Kada je odbio da se odrekne Hrista, stavljen je u gvozdeni sanduk nad zapaljenom vatrom. Ni tada nije poklekao – naprotiv, rugao se mučiteljima i caru. Spisi beleže da je u jednom trenutku rekao:
„Ova strana je gotova, okrenite me i zagrizite!“
Tako je i umro – nepokoleban u veri i sa vedrim duhom.
Poštovanje i simbolika
I pravoslavna i katolička crkva poštuju Svetog Lavrentija. Smatra se zaštitnikom arhivista, bibliotekara i – komičara, jer je i u najvećim mukama zadržao smisao za šalu. U ikonografiji se prikazuje u đakonskim odeždama kako u ruci drži kovčeg – simbol čuvanja crkvenog blaga.
Običaji i verovanja
Njegov dan pada u avgustu, u vreme kada se na nebu vide kiše meteora. Narod od davnina veruje da su to „suze Svetog Lavrentija“. Prema predanju, ko noćas ugleda zvezdu padalicu, može da zamisli želju – a svetitelj će je uslišiti.
Zbog njegovog vedrog duha, veruje se i da se na dan Svetog Lavrentija treba što više smejati – jer to prija ovom svetitelju.
Autor: Marija Radić
