Jedan stogodišnjak pripisuje dug život jednostavnoj kombinaciji – biljka rabarbara i krem.Lesli Lemon, koji je u utorak napunio 106 godina, svoju dobru zdravstvenu kondiciju pripisuje svakodnevnoj dozi omiljenog deserta.
- To je moja tajna dugog života: krem, krem, krem; rabarbara iz bašte i krem. Ne možeš to da nadmašiš. Jedem to svakog dana i hoću to svakog dana - rekao je.
Ništa bez slatkiša
Pra-pradeda iz Ejlsberija, Bakingemšir, preferira "Bird’s" krem, ali u ostavi uvek ima konzervu "Ambrosia" krema za hitne slučajeve. Kaže da nema bolove, dobro spava i da ne uzima nikakve lekove niti ide kod lekara. Kao veteran Drugog svetskog rata, sada bez prepreka može da uživa u svojoj ljubavi prema slatkišima, nakon što je pomogao Britaniji da prođe kroz neka od njenih najmračnijih vremena.
Život u vojsci
Služio je u vojsci tokom celog Drugog svetskog rata, prijavio se 1939. godine i napustio službu kao kaplar 1946. godine. Odlikovan je francuskom medaljom Legion d’oner kao priznanje za doprinos oslobađanju Francuske tokom rata. Rođen 1919. godine, bio je četvrto od petoro dece u Ilingu, zapadni London. Kao navijač Luton Tauna, rekao je za BBC da je imao „šefovsku sestru koja me naučila šta je ispravno, a šta pogrešno“, i da je voleo da igra kriket.
Otac ga je ohrabrio da se prijavi u vojsku kad je rat bio na pomolu, pa se pridružio Kraljevskim inženjerima gde je pronašao „drugarsku povezanost“.
- U rovovima smo imali jednog mladog momka. Bio je uplašen, zamolio me da se pomolim i to me održalo, brinuo sam o njemu. Svi smo bili uplašeni, ali smo to prihvatili i išli dalje. Imali smo sreće što smo preživeli – u jednom trenutku bilo je baš kritično - priseća se deka.
Bio stacioniran u logoru
Kao vojnik, bio je stacioniran u koncentracionom logoru Bergen-Belsen pri kraju rata.
- Bilo je strašno. Nemci su otišli, a britanski vojnici su preuzeli. Pomagali smo koliko smo mogli - priča Lesli.
Bračni život
Buduću suprugu Doren upoznao je dok je bio stacioniran u Sent Nitsu, Kembridžšir, 1943. godine, a venčali su se godinu dana kasnije. Ona je preminula od demencije 1999. godine.
Par je imao dva sina, Majkla i Ričarda, i ćerku Meri, koja je preminula sa 10 godina od hepatitisa koji je dobila iz zagađene morske vode.
- Nikad ne preboliš to - rekao je gospodin Lemon.
Nakon što je demobilisan 1946. godine, radio je kao „kancelarijski dečko“ u Poreskoj upravi u Lutonu, dok je njegova supruga radila u fabrici automobila Voksol. Penzionisao se 1979. godine, u 60. godini, nakon što se porodica preselila u Ejlsberi.
Gospodina Lemona često posećuju članovi porodice, uključujući osmoro unučadi, devetoro praunučadi i dvoje čukununučadi. Igra karte, uključujući i vist, sa mlađim generacijama. Šezdeset rođaka okupilo se na njegovoj proslavi 100. rođendana. Gospodin Lemon dao je sledeći savet svima koji žele da dožive duboku starost: - Prihvatite stvari kakve dolaze i budite spremni da se prilagodite; nemojte biti previše ukalupljeni. Sasvim sam srećan ovakav kakav jesam.
Autor: Iva Besarabić
