Kontroverzne studije tvrde da je opaka bolest verovatno imala odlučujuću ulogu u porazu Adolfa Hitlera u Drugom svetskom ratu.
U samom istraživanju se tvrdi da je neurološka bolest uticala na neke od najvećih odluka ovog diktatora, načinila ga nesmotrenim i na kraju dovela do gubitka Drugog svetskog rata.
Ide se čak i korak dalje i nagoveštava da su Hitlerova užasna i nehumana ubistva zapravo posledica bolesti koja je uticala na njegov promenljiv temperament.
Istraživanje je vodio Ragav Gupt i tim sa Univerziteta u Pitsburgu.
Foto: Wikipedia.org
- Mogućnost da je Hitler patio od Parkinsonove bolesti dugo je bila predmet debata - rekao je Gupta.
Video-dokazi su ukazali na progresivno pogoršanje njegovih motoričkih funkcija od 1933. do 1945. godine, a pred kraj svog života, imao je izraženo podrhtavanje ruku, što je i izazvalo polemike oko toga da li boluje od ove bolesti.
Parkinsonova bolest takođe može da izazove spor hod, pogrbljeno držanje i tup pogled, zajedno sa kognitivniom poremećajima kao što su nedostatak mašte i opšte apatije.
Istraživači sugerišu da je Hitlerovo stanje možda uticalo na to da prerano napadne Rusiju 1941. godine i ukazuju na njegove druge loše odluke kao što je neuspeh odbrane Normandije 1944, kao i održavanje snaga u Staljingradu 1942. godine.
U istraživanju se, takođe, navodi Hitlerov nedostatak kajanja i saosećanja, te se povezuju sa Parkinsonovom bolešću.
Hitlerova nehumana ličnost obeležena nedostatkom saosećanja i kajanja, može se pripisati njegovom stanju, navodeći ga da se ponaša na načine koje danas karakterišemo kao brutalne, okrutne i nemoralne - izjavili su autori istraživanja.
Autor: Dubravka Bošković
