Svetli, vodeni ili Vaskršnji utorak je drugi dan posle Vaskrsa. Na ovaj dan se nastavlja proslavljanje najvećeg hrišćanskog praznika, ali se za njega vezuju i brojna narodna verovanja.

U narodu se ovaj utorak smatra najboljim utorkom u celoj kalendarskoj godini. Prema predanju, u nedelju rano, pre zore, Marija Magdalina, Marija Jakovljeva, Salomija i neke druge žene pošle su sa spremljenim mirom na Hristov grob. Veliki kamen kojim je Hristov grob bio zatvoren bio je odvaljen, a grob prazan. Na kamenu je sedeo anđeo Gospodnji, sa licem kao munja i odelom belim kao sneg.

Stražari vojnici bili su ukočeni od straha, a onda im se obratio anđeo: „Ne bojte se, jer znam da Isusa raspetoga tražite. Nije ovde jer ustade, kao što je kazao… Idite brže i kažite učenicima Njegovim da je vaskrsao”. Žene i zbunjeni vojnici-stražari su odmah otrčali u grad da obaveste jevrejske glavare o onom što su videli, a narod se jako obradovao.

Zbog toga je jedina stvar koju u ova tri dana vernici moraju da poštuju, to da dele radost sa bližnjima. Narodno verovanje kaže da oni koji se ogluše o ovo jednostavno "pravilo" prkose Bogu i Hristosu i neće im ići u životu "kako treba".

Zbog toga se ponegde u selima, baš na današnji dan održavaju svadbe, jer se vreme praznovanja Hrišćanske Pashe smatra posebnom blagodaću, pa se ta blagodat želi preneti i na nove supružnike i njihovu novoosnovanu porodicu.

Stari kažu da je na današnji dan dobro ići u posetu ili krenuti na put. Takođe, ako se dete rodi na ovaj dan, biće srećno i dugovečno.

U Srbiji se praznuju tri Vodena utorka. To su, osim današnjeg, utorak posle Đurđevdana i onaj posle Trojicama. Kako im i samo ime kaže, posvećena su vodi i praznuju se da bi pala kiša, neophodna za rast i rod useva.