Kada je 15. maja 1990. prodata na aukciji u Christie‘su u Njujorku za 82,5 miliona dolara slika Vinsenta van Goga, "Portret dr. Gašea", bila je u tom trenutku najskuplje umetničko delo ikada prodato na nekoj aukciji. Od tog dana, međutim, sliku više niko nikada nije video i postala je jedna od najvećih misterija u svetu umetnosti.
Po preporuci Kamila Pisaroa, bivšeg pacijenta doktora Pola Gašea koji je u slobodno vreme i sam slikao i bio prijatelj impresionističkih slikara, Teo je poslao Van Goga u Gašeov drugi dom u Overu.
Veoma inspirisan tokom svog boravka kod doktora Gašea Van Gog je naslikao više od sedamdeset slika, uključujući Gašeove portrete.
Doktor ekscentrik
„Video sam doktora Gašea, koji je na prvi utisak ekscentrik. Ali njegovo iskustvo kao doktora mora da ga drži u nekoj ravnoteži kako bi uspeo da se izbori sa tom nekom nervozom od koje, čini mi se, pati. Možda čak ozbiljno kao ja… Ali, utisak koji imam o njemu nije nepovoljan i zaista mislim da ćemo postati prijatelji i da ću načiniti njegov portret…“ pisao je svom bratu Teu.
Postoje dve verifikovane verzije Gašeovog portreta, obe naslikane juna 1890. godine u Overu, jedna za doktora i druga kao vid kopije za svoju ličnu kolekciju. Samo šest nedelja kasnije Van Gog je pucao u sebe i umro od zadobijenih rana. Danas se jedna verzija nalazi u privatnoj kolekciji, a druga u muzeju Orsej u Parizu.
Tokom godina bilo je raznih nagađanja o tome ko čuva Gašea, kustosi koji pripremaju van Gogove izložbe u međuvremenu su digli ruke od pronalaska slike, koju je Van Gog naslikao pred sam kraj života.
Ovih je dana, međutim, u "Njujork Tajmsu" objavljen tekst sa detaljima istrage koju je sproveo novinarski tim tog dnevnog lista. Potraga za slikom trajala je, pišu, mesecima, intervjuisali su brojne aktere koji su u nekom trenutku bili u kontaktu s jednim od najznamenitijih Van Gogovih dela pre nego što mu se izgubio svagi trag. Razgovarali su i s nekima koji bi mogli nešto da znaju o sudbini portreta poslednjih 35 godina, piše "Jutarnji list". Mnogi od sagovornika nisu imali pojma šta se desilo sa slikom, piše u članku. Četvero njih reklo je da sumnjaju da sliku poseduje jedna vrlo bogata porodica koja živi u Švajcarskoj. Zato se postavlja pitanje - imaju li kolekcionari nekakvu odgovornost da umetnička remek-dela podele sa širim auditorijumom?
Nakon van Gogove smrti, slika je pripala njegovom bratu Teu, zatim Teovoj ženi Johani, koja ju je prodala 1897. za 300 franaka (oko 58 dolara u to vreme). Do 1904. bila je u rukama nemačkog grofa, a od 1911. u postavci Muzeja Städel u Frankfurtu.
Međutim, kada su nacisti preuzeli vlast 1930-ih, dela van Goga i drugih umetnika označena su kao "degenerisana" i nacisti su počeli da ih konfiskuju. Gašet je izbegao prvu zaplenu 1937, ali ubrzo je uzet i poslat u Berlin.
Nekoliko meseci kasnije, umetnički agent Hermana Geringa prodao je Gašeta Francu Koenigsu, nemačkom bankaru koji je živeo u Amsterdamu. Sledeći vlasnik slike bio je nemačko-jevrejski bankar, Zigfrid Kramarski, koji je doneo portret u Njujork kad je emigrirao. Decenijama je, s vremena na vreme, slika bila izložena u Metu, uglavnom tokom leta kad su Kramarskijevi bili odsutni, a od 1984. bila je u tom muzeju na pozajmici na neodređeno vreme.
Kramarskijevi su na kraju ipak odlučili da prodaju Gašeta 1990. U nadmetanju na aukciji pobedio je Ryoei Saito, japanski biznismen i počasni predsednik Daishowa Paper Manufacturing Co. koji je vrlo brzo nakon kupovine slike zapao u ozbiljne probleme s kriminalom. Njegove umetnine pripale su banci Fudži koja je, prema izveštaju "Njujork Tajmsa", sliku 1997. godine prodala Volfgangu Flotlu, austrijskom finansijeru koji se preselio u Njujork oženio En Ajzenhauer, predsednikovu unuku.
Kad je i Flötl zapao u finansijske probleme, Gašet je ponovno prodat, privatno, u transakciji dogovorenoj preko kuće Sotheby‘s.
"Ni cena ni kupac nisu javno objavljeni, a Gašet je jednostavno nestao iz sveta umetnosti - kulturni ekvivalent avionu Amelije Earhart", piše Njujork Tajms. Prema nekim informacijama koje su dobili novinari slika se navodno nalazi u Vili Favorita na jezeru Lugano. Najpoznatiji vlasnik ove vile bio je baron Hans Hajnrih Tisen-Bornemisa, koji je tu održavao izložbe dela iz svoje impresivne privatne zbirke.
Baron je umro 2002., a njegova peta supruga, baronica Karmen Tisen-Bornemisa, bivša mis Španije, prodala je vilu za 90,4 miliona dolara 2014. porodici Invernici, bivšim vlasnicima tvornice sireva Galbani.
Dragulji baronove zbirke sada se, inače, nalaze u Madridu u Nacionalnom muzeju Tisen-Bornemisa
Da li je Van Gogov portret dr. Gašeta kod Invernacijevih ostaje i dalje nepoznanica. Na pitanja "Njujork Tajmsa" nisu želeli da odgovore. Prema svedočenju stanovnika Lugana vrlo su diskretni i žive daleko od svetla reflektora.
Autor: Dubravka Bošković
