Srpska pravoslavna crkva, kao i svi pravoslavni hriščani danas obeležavaju Svetu Varvaru, poznatu kao i Sveta Barbara. Iako nije crveno slovo 17. decembar obeležavamo običajima koji prate ovu svetiteljku.
U kalendaru je obeležena crnim podebljanim slovom, u narodu je dan Svete Varvare poštovan i proslavlja ga mali broj srpskih porodica kao svoju krsnu slavu. Kult za ovaj dan podednako razvijen kako na Istoku tako i na Zapadu.
Živela je u trećem veku u vreme rimskog cara Maksimijana i danas je svetiteljka koju poštuju obe crkve - i katolička i pravoslavna.
Kod nas u narodu je sačuvan običaj, da se na ovaj dan kuva takozvana "varica" od raznih žitarica, koja se jede sledećih dana. Takođe se seje žito, koje bi trebalo da ozeleni do Božića. Veruje se da se žito seje za berićetnost i plodnost.
U "varici" se kuvaju kukuruz, pšenica, pasulj, grašak - uglavnom zrnasti plodovi, koji se kuvaju na laganoj vatri. Jelo se zove i "savica", jer se jede sutradan, na praznik prepodobnog Save osvećenog.
Sveta Varvara smatra se zaštitnicom rudara, a to je poštovano i u katoličanstvu.
OVO NISTE ZNALI: Zbog čega je smeh toliko lekovit?
Autor: Marija Radić
