Sveti Nikola, poznat i kao Nikola Mirlikijski, rođen je oko 270. godine u Patari, u oblasti Likija, koja se danas nalazi u Turskoj. Potekao je iz bogate hrišćanske porodice, ali je nakon smrti svojih roditelja, koji su nastradali u velikoj epidemiji, odlučio da celo nasleđeno bogatstvo podeli siromašnima.
Ova plemenita gesta postala je jedan od temeljnih razloga zašto je Sveti Nikola stekao slavu kao zaštitnik siromašnih, putnika, mornara i dece.
Nikola je bio sveštenik koji je odrastao pod pažljivim okom svog strica, koji je bio arhiepiskop Patare, a kada je preuzeo upravljanje crkvom, ubrzo je postao poznat po svojoj velikoj dobrodušnosti i sposobnosti da pomogne onima u nevolji. Po smrti strica, izabran je za arhiepiskopa mirlikijskog. Kasnije je postao i jedan od arhiepiskopa koji je prisustvovao Saboru u Nikeji 325. godine, gde je stao na stranu pravovjerne nauke protiv Arijana.
Posni karakter slave
Praznovanje Svetog Nikole, koji je preminuo 6. decembra 343. godine, slavi se u pravoslavnoj crkvi 19. decembra, a uvek pada tokom Božićnog posta. Kako za Ona.rs ističe istoričarka i stručnjak za gastronomiju Dijana Vasiljević, ovaj postni period ima duboko duhovno značenje, jer vernici kroz posnu ishranu i asketski način života nastoje da se pripreme za dolazak Božića, najvećeg hrišćanskog praznika.
Slava Svetog Nikole je posna iz nekoliko razloga, a jedan od ključnih leži u njegovom životu. Nikola je bio poznat po tome što je živeo asketski, ne tražeći bogatstvo ni udobnost. Poznat je po tome što je pomažući siromašnima i bolesnima, delio svu svoju imovinu, što uključuje i hranu. Zbog toga je proslava ove slave postala izraz poštovanja njegove skromnosti i dobrote. Njegov život i delovanje utemeljeni su na ljubavi prema bližnjima, a to se kroz crkvene običaje odražava u posnom karakteru slave.
Post na Svetog Nikolu simbolizuje duhovnu disciplinu i čišćenje, što je u skladu sa svetiteljevim asketskim životom. Iako Sveti Nikola nije direktno vezan za postne običaje u svom vremenu, njegova dobrota i predanost pomoći drugima postala je temelj za kasniji razvoj običaja posnih trpeza na njegov praznik.
Posna trpeza na Svetog Nikolu
- Na slavsku trpezu tokom Svetog Nikole, prema tradiciji, postavljaju se posna jela. Pored slavskog kolača i žita, koja su osnovna jela na svakoj slavi, na trpezi se obično nađu riba, riblja čorba, prebranac, sarma, krompir salata i razne vrste zimskih salata poput kiselog kupusa, turšije ili pečenih paprika. Posne pite i đakonije od morske ribe i plodova mora postale su takođe uobičajene, a sve je to deo slavske trpeze koja vernicima omogućava da u miru i tišini obeleže praznik - ističe Vasiljevićeva.
Foto: Printscreen
U nekim krajevima Srbije, naročito u Vojvodini, tradicija pripremanja mrsne trpeze za Svetog Nikolu opstala je i nakon Drugog svetskog rata. To je u mnogim slučajevima bio način da se prikrije religiozna priroda slavlja zbog političkih pritisaka tog vremena. Međutim, prema pravilima Srpske pravoslavne crkve, Sveti Nikola ostaje posna slava, što se vernicima preporučuje da poštuju, ne samo iz verskih razloga, već i zbog povezanosti sa svetiteljevom skromnošću i asketskim životom.
Zašto post na Svetog Nikolu?
Posni obredi za Svetog Nikolu postali su simbolični čin poštovanja svetiteljevog života i duhovnog značaja. Iako nije postojao direktan post u vreme svetiteljevog života, kasnija crkvena tradicija usmerila je vernike da slave Svetog Nikolu kroz post i asketske obrede, kako bi se pripremili za duhovnu radost koju donosi Božić.
- Tradicionalno, za vreme postnih dana uoči Nikoljdan, na slavama se ne konzumira meso, već su zastupljena jela koja simbolizuju duhovnu čistoću – riba, pasulj, krompir, kisele salate i razne posne poslastice. Ovaj period postaje vreme za duhovno očišćenje, kao i vreme u kojem vernici nastoje da se približe duhovnoj i svetoj pravdi svetitelja, koji je poznat po svom velikodušnom duhu - objašnjava istoričarka.
Sveti Nikola: Poštovanje skromnosti i duhovne discipline
Posna slava Svetog Nikole zapravo je i podsećanje na duhovni put svakog vernika. Ona podstiče da se kroz post i skromnost, čak i u svakodnevnim životnim okolnostima, živi život u skladu sa hrišćanskim vrednostima. Sveti Nikola, koji je pomagao i brinuo o nevoljnima, bio je poznat po tome što nije tražio bogatstvo, već je delio ono što je imao. U tom kontekstu, posna slava i post tokom njegovog praznika postali su simboličan izraz poštovanja prema njegovoj duhovnoj misiji.
- Zbog svega navedenog, Sveti Nikola je jedan od najpoštovanijih svetitelja, a njegova slava je prilika da vernici još jednom podsećaju sebe na duhovne vrednosti, skromnost, ljubav prema bližnjima i pomaganje onima u nevolji - zaključuje Dijana Vasiljević.
Autor: Marija Radić
