Danas se obeležava praznik Cveti, koji prema crkvenom kalendaru dolazi dan nakon Lazareve subote ili Vrbice. Ovaj praznik uvek pada u nedelju, a naziv je dobio jer je običaj da na ovaj praznik deca i devojke porane i odu da beru cveće, a Isusa je narod u Jerusalimu dočekao grančicom palme i cvećem.

Naime, Isus je praćen svojim učenicima i mnoštvom naroda, krenuo iz sela Vitinije u Jerusalim, a kada je došao do sela Vitfaga, u podnožju Maslinske gore, rekao je dvojici svojih učenika: “Idite u selo koje je pred vama, i odmah ćete naći magaricu privezanu i magare s njom. Odrešite je i dovedite, i ako vam ko god šta kaže, odgovorite da trebaju Gospodu – i odmah će ih dati”.

Sve se to dešavalo pred praznik Pashe, pa se u Jerusalimu beše sakupilo sveta iz mnogih krajeva. Kada je Isus naišao, mnogi su se zapitali: “Ko je to?”. Potom Hristos uđe u hram, gde su bili sakati i bolesni, i sve ih je iscelio. Među narodom i decom zavladalo je veliko oduševljenje.

Učenici uradiše kako im je Hristos rekao i kad dovedoše magare, on ga je uzjahao i krenuo u Jerusalim.

Prema još jednom verovanju, ujutru je potrebno požuriti jer ko prvi stigne i uzbere cvet dobija pravo na jednu želju koja će mu se sigurno ispuniti ako u nju snažno veruje.

Celog dana je Isus držao propovedi u hramu, a uveče se sa svojim učenicima vratio u Vitiniju.

Narod ga je dočekao sa cvećem i zelenilom. Običaj je da devojke i deca, rano ujutru, odlaze u polja i beru cveće: krupne cvetove margarete - da bi bili lepi i krupni; dren - jaki i zdravi; ljubičicu - mirišljavi i privlačni; vrbove grančice - da svi budu napredni. Ovo cveće se ne unosi u kuću, već se ostavlja u posudama sa vodom u dvorištu da prenoći. Deca i mladež sa nestrpljenjem čekaju svanuće i zoru da bi prvi stigli do cveća. Veruje se da će se prvom koji stigne sve želje ispuniti. Ponegde se cveće donosi kući, potapa u vodi sa zlatnim ili srebrnim prstenjem. Tom se vodom deca umivaju.

Ranije je u celoj Srbiji bio običaj da se na ovaj dan šeta okićen cvećem. Do današnjih dana održao se običaj da momak od ubranoh cveća napravi buket u kome svaki cvet ima svoje značenje, i ponese ga devojci. Po tome kojih cvetova ima, ili koji preovlađuju, devojka razaznaje momkova osećanja.

U Šumadiji se momci i devojke sakupljaju na igralištima i raskršćima darujući jedni drugima cveće, a svaki cvet ima posebno značenje. Svi se šale i smeju, ali niko ne igra i ne peva jer traje post.

Odlazak u crkvu od rane zore raširen je u Hercegovini, dok u Popovom Polju ujutru beru dosta mlečike, kite štale i torove, verujući da će krave i ovde imati jače mleko. U pojedinim krajevima Srbije i Hercegovine postoji verovanje da od Cveti do Duhova duše pokojnika leže u cvetovima.

Završava se šesta nedelja posta, Cvetna nedelja.