AKTUELNO

Deo u nordijskoj Sagi o Svereu, posvećenoj kralju Svereu Sigurdsonu, opisuje vojni pohod koji se dogodio 1197. Tada je telo čoveka bačeno u bunar u zamku Sveresborg, nedaleko od Trondhejma u centralnoj Norveškoj, verovatno kao pokušaj da se zagadi glavni izvor vode, što je bio deo svojevrsnog biološkog rata.

Nova studija, objavljena u iScience, opisuje kako su istraživači koristili drevni DNK da potvrde događaje opisane u sagi i otkriju detalje o „čoveku iz bunara“, što predstavlja jedinstveni pogled na prošlost.

- Ovo je prvi put da je osoba opisana u ovim istorijskim tekstovima zaista nađena. Postoji još mnogo srednjovekovnih i antičkih ostataka širom Evrope i oni se sve češće proučavaju korišćenjem genomskog metoda – rekao je Majkl D. Martin, profesor Univerzitetskog muzeja u Trondhejmu pri Norveškom univerzitetu nauke i tehnologije, prenosi Phys.org.

Kosti su otkrivene u zamku 1938, ali istraživači tog doba nisu imali drugih alata osim vizuelne analize. Sada su datiranje pomoću radioaktivnog ugljenika i napredna tehnologija omogućili naučnicima da stvore mnogo jasniju sliku o tome ko je bio „čovek iz bunara“.

Datiranje je potvrdilo da je živeo pre oko 900 godina, a dodatne analize iz 2014. i 2016. da je reč o muškarcu starom između 30 i 40 godina u trenutku smrti.

- Tekst nije potpuno tačan – ono što vidimo je da je realnost mnogo složenija od teksta – rekla je arheološkinja Ana Petersen sa Norveškog instituta istraživanja kulturnog nasleđa u Oslu.

- Možemo da potvrdimo šta se dogodilo na mnogo neutralniji način – rekao je dr Martin Rene Elegard sa Norveškog univerziteta nauke i tehnologije.

Kao deo doktorskih studija on je uzeo uzorke iz zuba „čoveka iz bunara“ kako bi sekvencinirao njegov genom. Koristeći ove informacije, tim je uspeo da utvrdi da je najverovatnije imao plave oči, plavu ili svetlosmeđu kosu i da su njegovi preci došli iz najjužnijeg dela današnje Norveške.

Istraživači su uspeli da donesu zaključke o poreklu „čoveka iz bunara“ zahvaljujući referentnim podacima iz genoma modernih Norvežana koji im je postao dostupan zahvaljujući kolaboraciji sa profesorom Agnarom Helgasonom iz islandske organizacije „deCODE Genetics“.

- Najveći deo našeg rada zavisi od referentnih podataka. Što više drevnog genoma sekvencioniramo i što više modernog genoma sekvencioniramo, to ćemo bolje analize imati u budućnosti – rekao je Martin.

Međutim, ova tehnologija ima svoja ograničenja. Kako se navodi, za uzimanje genoma „čoveka iz bunara“ bilo je potrebno ukloniti spoljnu površinu zuba i time izbeći kontaminaciju materijala. To znači da uzorak više ne može da se koristi za dalje testove.

Istraživači nisu uspeli da otkriju bilo kakav patogen koji je „čovek iz bunara“ možda nosio u trenutku smrti.

- Bio je to kompromis između uklanjanja kontaminacije koja je nastala kada ljudi dodirivali zub i uklanjanja mogućih patogena. To ima mnogo etičkih problema. Moramo da razmatramo koje testove radimo sada jer će to ograničiti šta možemo da uradimo u budućnosti – rekao je Elegard.

Svere Sigurdson bio je norveški kralj koji je vladao od 1184. do 1202. Njegova vladavina bila je ispunjena ratovima, uglavnom protiv švedskih i danskih protivnika.

Autor: Marija Radić