Astronomi prate Jupiterovu legendarnu Veliku crvenu pegu, anticiklon dovoljno veliki da bi mogao da proguta Zemlju, poslednjih 150 godina. Međutim, ona uvek donosi nova iznenađenja, posebno kada se detaljnije pogleda pomoću teleskopa Habl, saopštila je američka svemirska agencija NASA.
Poslednje osmatranje čuvene oluje na najvećoj planeti Sunčevog sistema, koje je trajalo 90 dana između decembra 2023. i marta 2024, otkrilo je da Velika crvena pega nije stabilna koliko se čini. Najnoviji podaci pokazuju da ona podrhtava kao velika činija želatina. Kombinovane fotografije napravljene pomoću Habla omogućile su naučnicima na naprave kratak video koji prikazuje ponašanje pege.
- Znali smo da pokreti blago variraju u dužini, nismo očekivali da vidimo da veličina oscilira. Koliko mi znamo to nije otkriveno ranije. Ovo je prvi put da imamo pravu kadencu snimaka Velike crvene pege. Sa visokom rezolucijom Habla možemo da kažemo da se pefa definitivno skuplja i širi kako se kreće brže ili sporije. To je bilo veoma neočekivano i trenutno za to nemammo hidrodinamičkih objašnjenja – rekla je Ejmi Sajmon iz Centra za svemirske letove Godard pri NASA i glavna autorka studije objavljene u The Planetary Science Journal.
Bolje razumevanje mehanizama najveće oluje u solarnom sistemu moglo bi da postavi teoriju o uraganima na Zemlji u širi kosmički kontekst, navela je NASA. To bismo mogli da primenimo kako bi se bolje razumela meteorologija na planetama u drugim zvezdanim sistemima.
- Kada gledamo tako detaljno, primećujemo mnogo stvari koje se menjaju iz dana u dan. Kako ubrzava i usporava, pega gura vetrove južno i severno od nje. To je kao sendvič u kome su parčići hleba naterani da se ispupče kada ima previše fila između njih – rekla je Sajmonova.
Svemirski teleskop Habl u funkciji je više od tri decenije i nastavlja da vodi naučnike do revolucionarnih otkrića koja menjaju i proširuju osnovna znanja o svemiru.
Autor: Marija Radić
