Istraživanje o ljudima koji uglavnom veruju u nauku o klimi pokazuje koliko lako informacije – i dezinformacije – mogu zamagliti osećaj ljudi za istinu. Sve što je potrebno je ponavljanje.
Istraživači sa Univerziteta Južne Kalifornije i iz Australije otkrili su da se čak i najvećim vernicima u nauku o klimi činilo da su skeptični stavovi i verovanja u klimatske promene istinitiji kad su se sa njima sreli po drugi put.
„Može biti dovoljno samo jedno ponavljanje da osoba stekne utisak da je neka tvrdnja istinita“, kaže psiholog Norbert Švarc. „To je zabrinjavajuće, naročito kad uzmete u obzir koliko mnogo ljudi je izloženo i istinitim i lažnim tvrdnjama, ili ih šire ili su navedeni putem njih da donose odluke koje bi mogle uticati na planetu“.
Ljudi su skloniji da smatraju da su tvrdnje istinite ako odražavaju njihova sopstvena verovanja. Međutim, njihove percepcije se mogu izmeniti ako naiđu na ponovljene tvrdnje. Što su više izloženi tim tvrdnjama, one im izgledaju verodostojnije. Psiholozi ovo nazivaju efektom iluzije istine.
Istraživači su se zapitali kako bi ljudi koji kažu da čvrsto veruju u nauku o klimi reagovali prilikom susreta sa skeptičnim tvrdnjama. Radili su sa 52 učesnika u prvom krugu studije i sa 120 u drugom krugu. Skoro svi učesnici – osim 10% – verovali su u nauku o klimi, tj. da su ljudi najviše odgovorni za klimatske promene.
Foto: Pixabay.com
U okviru oba kruga studije, od učesnika je zatraženo da ocene istinitost niza tvrdnji koje su bile skeptične u pogledu nauke o klimi, saglasne sa naukom o klimi ili samo u vezi sa vremenskim prilikama.
Petnaest minuta kasnije, ocenjivali su drugi niz tvrdnji – od kojih je polovina predstavljala ponavljanje ranijih tvrdnji. Ocenjivane su na skali od šest stepeni u rasponu od „potpuno istinito“ do „potpuno lažno“.
Od učesnika je u drugom krugu istraživanja zatraženo i da ocene da li tvrdnja izgleda naučno ili skeptično.
Većina učesnika (90%) podržavala je nauku o klimi – u rasponu od „zabrinutih“, koji veruju da klimatske promene predstavljaju problem, ali ne preduzimaju mnogo u tom pogledu, do „uznemirenih“, koji prijavljuju najviši nivo brige zbog klimatskih promena. Manje od 10% je smatralo da klimatske promene nisu važan problem.
Nezavisno od jačine svojih ubeđenja, ljudi koji veruju u nauku o klimi smatrali su sve tvrdnje, uključujući one koje protivreče njihovim sopstvenim verovanjima, verodostojnijim nakon što su bile ponovljene. To je važilo čak i za takozvane „uznemirene“, najveće vernike u nauku o klimi.
„Ljudi smatraju tvrdnje ‘klimatskih skeptika’ verodostojnijim kad su ponovljene samo jednom“, kaže Meri Đang sa Australijskog nacionalnog univerziteta. „To važi čak i za najveće vernike u nauku o klimi“.
Švarc primećuje da studija pokazuje da postoji korist od pojačavanja poruka ako su istinite i podstiču zdravu akciju. Međutim, ponavljanje takođe može biti štetno ako se radi o neistinama.
Ukratko rečeno, ne treba da ponavljamo lažne informacije, već moramo ponavljati ono što je istinito da bi postalo poznatije i prihvatljivije.
Autor: Marija Radić
