Upotreba glagola "trebati" jedna je od češćih jezičkih dilema kod Srba u svakodnevnom govoru. Iako je pravilna upotreba mnogo puta objašnjavana, mnogi i dalje prave greške, često nesvesni da ovaj glagol ima dve različite funkcije i načine upotrebe.
Na društvenim mrežama često se raspravlja o pravilima upotrebe ovog glagola, a stranica "Dnevna doza pravopisa" nedavno je još jednom podsetila na osnovne smernice.
"U značenju 'valjati' uzima se bezlično: treba da odu; trebalo bi da odemo. U značenju 'biti potreban' upotrebljava se u svim licima i u oba broja: trebaš mi; trebaju nam", objasnili su oni na Instagram profilu.
Ipak, mnogima ovo pravilo nije sasvim jasno, pa često dolazi do zabune u svakodnevnom govoru, posebno kada se koriste složene rečenice.
Evo kada nije gramatički ispravan
Profesorica dr Rada Stijović s Instituta za srpski jezik SANU, u svojim objašnjenjima, ističe da se glagol "trebati" može prilagoditi konkretnim situacijama.
Kada se koristi sa punim značenjem, glagol ima svoje lične oblike (trebam, trebaš, trebamo), dok u bezličnom obliku, koji se koristi za izražavanje potreba ili obaveza, ostaje nepromenjiv u trećem licu jednine.
Tako, u rečenicama poput:
"Trebalo je da stignemo ranije" ili "Treba da obaviš zadatak", bezličnost glagola je u skladu sa pravilima jezika. Međutim, rečenice poput "Trebamo da idemo" ili "Trebaš da završiš" nisu pravilne i zahtevaju ispravljanje.
Stijović dodaje da ne treba previše strogo posmatrati ova pravila, jer ponekad je upotreba ličnih oblika glagola "trebati" sasvim opravdana. Kako prenosi "Jezikofil.rs", u rečenicama gde se subjekat nalazi ispred glagola i gde je potrebno izraziti prošlo vreme ili kondicional, glagol može preuzeti lični oblik: "Oni su trebali da se takmiče" ili "Trebali smo da stignemo na vreme".
Iako se greške u upotrebi ovog glagola dešavaju svakodnevno, jezički stručnjaci se slažu da je važno biti svestan pravila, ali i fleksibilan u njihovoj primeni, u zavisnosti od konteksta rečenice.
Autor: Dubravka Bošković
