Tarantule su dlakave da bi sprečile armijske mrave, koji čiste njihove jazbine, da ih pojedu žive, pokazalo je novo istraživanje.
Studija objavljena u Journal of Natural History predlaže nekoliko novih ideja o odnosima tarantula sa drugim vrstama, uključujući njihovu iznenađujuće pasivnu, ali ipak povremeno nasilnu interakciju sa mravima predatorima.
Armijski mravi poznati su po tome što love žive paukove, ali kada su primećeni kako tragaju za hranom u delovima Južne Amerike koje nastanjuju tarantule, primećeno je da ignorišu i mladunce i odrasle talantule. U retkim slučajevima kada su ih mravi napali, čvrste dlake tarantula bile su dovoljna zaštita, piše LiveScience.
- Guste dlake koje prekrivaju telo tarantula onemogućuju mrave da ih ugrizu ili da ih ubodu. Zbog toga verujemo da je dlakavost evolutivni odbrambeni mehanizam – rekao je Alireza Zamani, arahnolog sa Univerziteta u Turku u Finskoj, navodi se u saopštenju.
Zamani i njegove kolege istraživale su kompleksne odnose između tarantula i drugih životinja tako što su pregledali ranije naučne studije i skupljali posmatračke podatke sa terena i društvenih mreža.
Istraživanje je pokazalo da armijski mravi pomažu tarantulama koje žive u jazbinama tako što uklanjaju staru hranu iz tih jazbina. Međutim, paukovima je potrebna zaštita u slučaju da ih mravi napadnu.
Hipotezu o dlakama kao zaštiti podržavaju i ranije studije koje sugerišu da tarantule jajašca prekrivaju dlakama kako bi sprečili napade mrava.
Tim istraživača otkrio je i da tarantule koje nisu dlakave imaju drugačije odbrambene stratefije kada je reč o mravima. Primera radi, jedan istraživač primetio je kako pripadnik vrste Avicularia hirschii visi sa vrha lista kako bi pobegla mravima koji love plen.
Autor: Marija Radić