Dženifer Kulidž, čuvena Stiflerova mama iz filma "Američka pita", dokazala je da se u životu ništa ne podrazumeva, ali i da ništa nije nemoguće. Postigla je vrtoglavi uspeh na početku karijere, pala u zaborav, a onda se podigla kao feniks iz pepela i osvojila najvažnije nagrade u karijeri tek pre nekoliko godina! Govorili su joj da se na može popeti na Everest drugi put, a ona, uprkos svemu, stoji na vrhu.
„Imala sam tako velike snove i očekivanja kada sam bila mlada Ali dešava se da ih život svodi na ništa. „Mislila sam da ću postati kraljica Monaka, iako je neko drugi to već učinio“, rekla je Kulidž u svom odgovoru na dodelu Zlatnih globusa o dodala:
„Imaš velike planove, ali onda ostariš i, oh, dešavaju se neuspesi. A ti, Majk Vajt, (direktor ''Belog lotosa'' ) dao si mi nadu. Dao si mi novi početak. Moj život se promenio na milion različitih načina. Opet mi komšije i svi drugi. Nikada nisam bila pozvana ni na jednu žurku, ali sada me svi pozivaju!"
Filmski kritičari su počeli da pričaju o tome kako je glumica konačno uspela da se oslobodi uloge „glupe, ali preterano seksi plavuše“. I samo zli jezici pamtili su Kulidžove probleme sa drogom i kako se glumica dugo predstavljala kao Hemingvejeva ćerka da bi dobila bar i najmanju ulogu.
"Želela sam da budem kao Meril Strip"
Dženifer Kulidž je iz Bostona. Njen idol bila je Meril Strip, a provincijska devojka je sanjala da odraste i brzo se preseli u Los Anđeles kako bi postala dramska glumica. Tamo je tada dostojanstvena brineta lako ušla u školu glume, ali se zaljubila u improvizatora i pratila ga u Njujork. Romansa je bila neuspešna, a ona se vratila da ponovo osvoji Holivud.
„Od mojih putovanja do kastinga bilo je moguće položiti put do meseca i nazad! — primetila je jednom glumica, objašnjavajući koliko je u njenom životu bilo neuspešnih audicija. Agenti su mladu štićenicu prenosili "iz ruke u ruku", nazivajući je „osrednjom“ i „staromodnom“.
„Možda je bolje da se vratimo u Boston pre nego što bude prekasno“, pomislila je jednom prilikom.
Međutim, to je pogodilo samopoštovanje ambiciozne glumice, pokušavala je da zaboravi na sebe pijući alkohol i plesajući po noćnim klubovima, čiji je redovan posetilac.
Štaviše, volela je da se zabavlja u elitnim ustanovama, gde je ulazila, predstavljajući se kao ćerka Ernesta Hemingveja - Mafin. Ponekad bi pozvala u ime moćnog holivudskog agenta da rezerviše sto u skupom restoranu za svoje nezaposlene prijatelje. Inače, laži su često delovale u klubovima, upoznala je neke reditelje koji su je pozivali na kasting.
Sa druge strane, u mnogobrojnim noćnim izlascima probala je drogu i brzo postala zavisna od nje.
„Rođen sam sa malo energije. A to me je činilo živom i aktivnom“, priznala je.
Tri puta je odvođena na intenzivnu negu zbog predoziranja nedozvoljenim supstancama.
„Sa 27 godina sam se našla na samom dnu“, kasnije je sumirala svoju mladost glumica.
Za ovo su saznali njeni roditelji, došli su po ćerku i odveli je u rehabilitacioni centar u Minesoti.
Šest meseci na rehabilitaciji ozbiljno promenio um Dženifer: ofarbala je kosu u plavu, prestala da ima iluzije o uspehu kao dramske glumice, otišla je da studira u školi komedije "Groundlings" i počela da traži posao na televiziji. Po holivudskim standardima, svoju prvu veću ulogu dobila je kasno, sa 31, u TV seriji Seinfeld, gde je igrala maserku Džodi. Zatim su bile „Pokušaj i greška“, „Trivijalno čitanje“, „Noć u Roksberiju“, ali su uloge u njima ostale praktično nezapažene od strane publike.
A onda 1999. izlazi "Američka pita". Kulidž je glumila seksi damu, majku jednog od glavnih likova Stiflera, koja zavodi svog prijatelja Finča. Postala je poznata kao "Stiflerova mama".
Činilo bi se da su nakon ovakvog uspeha reditelji trebalo da se pojave pred glumicu sa ponudama za nove uloge, ali zli osmeh sudbine je da se to nije dogodilo. Kako se sama Dženifer šali, uspeh „Američke pite“ doprineo je njenom burnom ličnom životu (glumica je imala više od 200 seksualnih partnera), ali nije uticala na njenu karijeru.
Posle dve godine praznih audicija, konačno je dobila ulogu u komediji Legally Blonde — uloga za koju je Kulidž kasnije shvatila da je bila greška. Čvrsto će joj biti dodeljena uloga prazne, nespretne plavuše koja govori sa seksualnom težnjom i gleda muškarce u oči.
„Imala sam uloge za koje se činilo da me vezuju za određenu percepciju. Bila sam u ovom čudnom balonu veoma dugo“, rekla je glumica kasnije.
Zatim je bilo još nekoliko usputnih angažmana, a onda je nastalo dugo zatišje. Činilo se da su svi zaboravili na Kulidža.
„Živiš, voliš, uživaš u svakom danu, a onda zavlada tišina, kao da se svetla u sobi odjednom ugase i nikome nisi potrebna“ — pričala je filmska zvezda o ovom periodu.
Dženifer je izvučena iz zaborava snimanjem spota za hti Arijane Grande. U njemu je Kulidž ponovila svoje najpoznatije „sagni se i ispravi se“, a ovaj pozdrav iz prošlosti zapalio je društvene mreže.
Svi su počeli da prave video snimke o njenim starim ulogama na TikTok-u, stvarajući nove trendove. A reditelj „Belog lotosa” razmišljao je o pisanju zasebne dramske uloge za „Stiflerovu mamu”. I bio je u pravu.
Slika bogate naslednice Tanje MekKvoid, sebične, ali istovremeno ranjive i detinjaste, dokazala je da je Kulindžov potencijal mnogo širi od njenih prethodnih uloga.
I opet iznenađenje! U poslednjem trenutku, Kulidž je skoro odustala od snimanja filma „Beli lotos”, dobila je više od 20 kg tokom pandemije i nije želela da se pojavi na ekranu jer je „izgledala kao smeće i nije želela da bude pred kamerama”. ali reditelj Tom Vajt ju je ubedio: "Samo želim da pobediš!"
Vajt je shvatio da se glumica jednostavno plaši velike, složene uloge, one o kojoj je sanjala ceo život. Toliko puta joj je rečeno „ne“, toliko puta se uverila da nije dramska glumica i da su joj šaljive uloge sudbina, da se na pragu sna Kulidž uplašila.
„Majk mi je dao Tanju, kompleksan lik, i to je zaista bio poklon“, priznala je glumica.
U septembru 2022. Dženifer je dobila svoju prvu nagradu Emi, a 11. januara 2023. postala je dobitnica Zlatnog globusa.
„Strah nestaje kada ste toliko navikli da gubite. I u tome ima neke slobode“, zaključila je Kulidž.
Autor: Dubravka Bošković
