Sudbina srpskih vladara je svakako bila pomalo tragična, s obzirom na to da je većina njih, nasilno svrgnuta s vlasti ili ubijena. Ni sudbina njihovih supruga nije bila ništa bolja, pojedine su ubijene, a druge su, pak, ubijale.
Žene srpskih kraljeva, prinčeva i predsednika nesumnjivo su vekovima menjale istorijske tokove i utičući na svoje muževe vladale su iz senke.
Uticaj koji su imale srpske kraljice u velikoj meri je odredio politički tok srpske istorije, a tu moć su imale sve, počevši od Ane, supruge velikog župana Stefana Nemanje, pa završno sa Aleksandrom, ženom kralja Petra Drugog Karađorđevića.
Pojedine žene srpskih vladara su bile izuzetno pobožne, neke nisu imale uticaja na političke odluke svojih supruga, a druge su zbog svojih kaprica, slabosti vladara i hirova menjale istoriju.
Jasno je da je ona skrivena, privatna istorija i te kako mračna, možda i mutnija nego ona, pročišćena, plasirana. U njoj se svakako može lako uočiti nesalomiva sprega između javnog i privatnog, ličnog i sveopšteg dobra.
STRASNE POLITIČARKE
Opšte je poznato da su pojedine žene bile gotovo vladarke, da su politički imale izuzetan uticaj, pa čak ponekad i stavljale ugled i uticaj svog supruga na kocku. Da li su njihovi muževi bili nesigurni da donesu odluku bez njihovog mišljenja i odobrenja, teško je reći, ali svakako da su one verovale u ono što su propagirale i želele.
Mađu najmoćnijima su svakako bile: Ana Komnina (kralja Radoslava), Beloslava (kralja Vladislava), Katalina (kralja Dragutina), Jelena (cara Dušana), Jerina (despota Đurđa), Persida (kneza Aleksandra Karađorđevića), Draga Mašin (kralja Aleksandra Obrenovića), ali i kneginja Milica, supruga Lazara Hrebeljanovića .
Izuzetnu snagu, koja je možda i posledica vladarskog porekla iz loze Nemanjića, posedovala je kneginja Milica. Ona je bila kćerka kneza Vratka, u narodnoj tradiciji poznatijeg kao Jug Bogdan. Rođena je 1335, a oko 1353. udala se za Lazara Hrebeljanovića.
Foto: Wikipedia.org
Zadužbina kneginje Milice, manastir Ljubostinja, prema legendi, sazidan je na mestu gde je upoznala i zaljubila se u kneza Lazara. Ova žena je vladala srcem, bila je pravoverna i duhovno jaka, smatra se pravoslavnom sveticom. Može se slobodno reći da je ova kneginja vodila "politiku kompromisa", jer se uvek trudila da njene odluke i potezi budu u korist države i srpskoga naroda.
S ovlašćenjem kneza Lazara vladala je Srbijom od Kosovske bitke do punoletstva njenog sina Stefana 1397. godine. Potom se zamonašila, ali je i dalje ostala uticajna. U tim teškim vremenima srpske istorije, ona je pomagala sinu, knezu i despotu Stefanu u rukovođenju državom i više puta ga mirila sa bratom Vukom.
Kneginja Milica je ostala jaka i kada je svoju kći princeza Oliveru Lazarević, najmlađu kći kneza Lazara udala za Bajazita. Olivera je prihvatila da bude talac opstanka otadžbine, pristankom da uđe u brak sa sultanom Bajazitom. Nije se odrekla pravoslavlja, a osvojila je srce vladara od koga su svi drhtali. Zahvaljujući njoj, u Srbiju su vraćene mošti Svete Petke.
Pojedine vladarke narod nije voleo, a među njima je i "prokleta Jerina", druga žena despota Đurđa Brankovića. Iako lepa i obrazovana, nije bila omiljena među narodom zbog velikih političkih ambicija, nepotizma, ali i stranog porekla. Interesantno je to da su Srbi bili prilično nepoverljivi prema strankinjama, iako je čak deset supruga vladara bilo poreklom iz Grčke, baš kao i Jerina Branković.
Jerina je imala je veliki uticaj na muža koji joj je i dopuštao političku inicijativu. Narod je nije voleo zbog političkih ambiciija, stranog porekla i nepotizma. Smatrajući da je mukotrpna izgradnja Smedereva njen hir, dobila je nadimak "prokleta Jerina".
Ipak, u poslednje vreme se počelo pričati i o pozitivnoj strani njene ličnosti, kao i o tome da je nadimak "prokleta" nepravedno dobila. Bilo kako bilo, smatra se da je narod bio neosetljiv na njene nesreće: smrt sina Todora, udaju ćerke Mare za sultana Murata II i oslepljivanje sinova Stefana i Grgura. Despotica Jerina u muci je provela poslednje godine svog života. Možda je bila i zlostavljana, a postoji sumnja da je na kraju i otrovana.
Jedna od žena koja je imala najviše političkog uticaja, od koje čije hrabrosti su neprijatelji klecali, a narod strahovao je svakako carica Jelena. Ona je od kako se udala za cara Dušana prepoznala veliki potencijal u srpskoj državi, pa je i podsticala muža na snažnenje iste. Carica Jelena je bila veoma uticajna i u spoljnjoj i unutrašnjoj politci, čak je i sam car Dušan u jednoj povelji naziva "carica moga carstva".
Njena uloga u proglašenju carstva i patrijaršije 1345/46. godine, verovatno je bila značajna. Ova žena se nije libila da uz svog muža stane i na ratnom polju, a ne samo na diplomatskim putovanjima, a o njenom nesumnjivom autoritetu govori i činjenica da je to jedina žena koja je boravila na Svetoj gori.
LJUBAVNE SPLETKE I UBISTVA
Da su srpske kraljice i carice bile na sve, spletkarenja, pa čak i ubistva, kako bi svog supruga zadržale kraj sebe - istorija ne krije. Među najsmelijima smatraju se kneginja Ljubica, žena Miloša Obrenovića, ali i supruga Aleksandra Obrenovića - Draga Mašin.
Kneginja Ljubica, vrlo snažna i samosvesna žena često se sukobljavala sa suprugom, kako zbog različitih političkih pogleda na svet, tako i zbog Miloševog neverstva. Nemogućnost da trpi svoj položaj prevarene žene eskalirao je tragedijom, Naime, kneginja Milica je usmrtila jednu od Miloševih ljubavnica, Petriju, 1819. godine. Suprug joj je ovo ubistvo oprostio zbog trudnoće kao i podrške koju je imala u narodu.
Foto: Wikipedia.org/Slick-o-bot
Poslednja građanka i srpskinja na srpskom prestolu, Draga Lunjevica Mašin Obrenović, supruga Aleksandra Obrenovića, bila je poznata po raznim spletkama kojima je prvo uspela da se uda za Aleksandra Obrenovića, a kasnije da sa njim i ostane. Najveće prepreke za ovakvu udaju bile su njeno građansko poreklo i činjenica da je bila znatno starija od Aleksandra, a pritom i udovica. Rano se udala za inžinjera Svetozara Mašina, ali je ubrzo ostala udovica. Takođe, u narodu su ostale su upamćene i njene mnogobrojne ljubavne veze s imućnom i oženjenom beogradskom gospodom.
U kratkom braku s Aleksandrom Draga se pokazala kao veoma uticajna supruga, često se nepristojno mešala u politiku i bila sklona nepotizmu. Uprkos svom poreklu nije bila omiljena u narodu, naprotiv, njena burna prošlost, kao i skandali koje je izazvala (lažna trudnoća) probudili su veliki bes u srpskom narodu, a posebno kod oficirskog kora.
Oficirska zavera protiv kraljevskog para kulminirala je Majskim prevratom 1903, kad su Aleksandar, Draga i njena braća ubijeni, a njena porodica proterana iz Srbije.
Autor: Marija Radić
