Kompas star 500 godina otkriven na severu Poljske mogao bi biti ključni trag koji nas vodi do jednog od najvažnijih naučnika svih vremena - Nikole Kopernika.
Otkriće ovog drevnog instrumenta, pronađenog na mestu gde je slavni astronom proveo veliki deo svog života i razvio svoju heliocentričnu teoriju, izazvalo je veliko interesovanje naučne zajednice i šire javnosti. Da li je moguće da je ovaj skromni alat pomogao u oblikovanju našeg modernog razumevanja kosmosa?
Amaterska arheološka grupa pod nazivom Varminska istraživačka grupa nedavno je sprovela istraživanje na terenima oko Arhikatadrale Uznesenja Blažene Device Marije i Svetog Andrije u Fromborku, na severu Poljske. Ova katedrala, poznata i kao Frombork Katedrala, ima bogatu istoriju i dugo je bila mesto od posebnog značaja za poljsku i svetsku nauku, jer je tu živeo i radio Nikola Kopernik, piše Popular mechanics.
Koristeći savremenu tehnologiju poput georadara, arheolozi su otkrili podzemnu odaju sa tri tunela u vrtovima katedrale. Unutar jedne od tih komora, pronašli su kompas za koji se procenjuje da je star oko 500 godina. Ovaj instrument, koji je veoma sličan onom koji je Kopernik često prikazivan kako drži, predstavlja potencijalno blago koje može osvetliti metode rada ovog velikog naučnika.
Finally we shall place the Sun himself at the center of the Universe. All this is suggested by the systematic procession of events and the harmony of the whole Universe, if only we face the facts, as they say, "with both eyes open."
— Physics In History (@PhysInHistory) 16. април 2024.
- Nicolaus Copernicus pic.twitter.com/W8yy6fVtel
Nikola Kopernik je započeo svoje studije na Univerzitetu u Krakovu 1490-ih godina, gde je razvijao svoje interesovanje za matematiku i kosmos. Nakon sticanja osnovnih znanja, Kopernik je dobio poziciju kanonika u Fromborku, što mu je omogućilo da nastavi svoje studije i istraživanja koliko god je želeo. Uprkos tome što mu je kanonska pozicija oduzimala mnogo vremena, Kopernik je koristio svaki slobodan trenutak da se posveti svojim akademskim interesovanjima.
Nakon studija na Univerzitetima u Bolonji i Padovi, Kopernik se 1510. godine vratio u Frombork, gde je proveo najveći deo svog života i razvio svoju heliocentričnu teoriju. Ova teorija, koja je stavila Sunce u centar našeg solarnog sistema, suprotstavljala se tadašnjem geocentričnom modelu koji je podržavala Katolička crkva, prema kojem je Zemlja bila centar univerzuma.
Zanimljivo je napomenuti da je, uprkos velikoj važnosti svog otkrića, Kopernik čekao do samog kraja svog života da objavi svoje delo "O revoluciji nebeskih sfera" (De revolutionibus orbium coelestium), verovatno zbog straha od reakcije Crkve. Kopernik je umro u Fromborku 24. maja 1543. godine, samo nekoliko meseci nakon što je njegovo delo objavljeno.
Kompas pronađen u Fromborku izazvao je veliko interesovanje, jer postoji mogućnost da je upravo taj alat koristio Kopernik u svojim istraživanjima. Iako nema direktnih dokaza da je ovaj kompas pripadao Koperniku, činjenica da je pronađen nedaleko od mesta gde su 2005. godine otkriveni njegovi posmrtni ostaci dodatno podupire ovu teoriju.
Compass Possibly Belonging to Nicolaus Copernicus Unearthed at Frombork Cathedral Gardens https://t.co/tYv2cJlNDP
— LBV Magazine / English Edition (@lbvmag) 08. август 2024.
U narednom periodu, kompas će biti podvrgnut detaljnoj analizi od strane stručnjaka iz Konzervatorske službe Poljske. Ovaj proces uključuje očuvanje i analizu materijala i tehnike izrade, kako bi se tačno utvrdilo poreklo i starost instrumenta. Ako se potvrdi da je kompas zaista pripadao Koperniku, to će biti jedno od najvažnijih arheoloških otkrića vezanih za njegov život i rad.
Ovaj kompas, drugi takav instrument pronađen na tom lokalitetu, biće izložen u obližnjem Muzeju Nikole Kopernika u Fromborku, gde će zauzeti svoje mesto među ostalim artefaktima vezanim za život i delo ovog velikog astronoma. Muzej, koji već privlači mnoge posetioce, sada će imati dodatni razlog za interesovanje, jer će posetioci moći da vide potencijalni alat koji je pomogao u oblikovanju našeg savremenog shvatanja univerzuma.
Otkriće kompasa takođe naglašava važnost arheoloških istraživanja i očuvanja kulturnog nasleđa. Kroz ovakva otkrića, ne samo da dobijamo uvid u život i rad velikih umova, već i u kulturni i tehnološki kontekst u kojem su živeli i radili.
Na kraju, ovo otkriće je podsetnik da je istorija puna tajni koje čekaju da budu otkrivene, a svaki pronađeni artefakt nas vodi korak bliže potpunijem razumevanju prošlosti i njenog uticaja na naš sadašnji i budući svet.
Autor: Marija Radić
