Kada napuni 40 godinu, orlove duge i elastične kandže ne mogu više da love plen koji mu služi za hranu. Njegov dug i oštar kljun postaje savijen.
Legenda o orlu stara je isto onoliko koliko postoji ova moćna ptica. Prenosila se uvek sa kolena na koleno kako bi simbolično objasnila neophodnost promene u čoveku ili organizaciji.
Prema ovoj legendi orao živi gotovo koliko i čovek, ali samo ako prođe put bolnog umiranja i ponovnog rađanja. Nije mnogo drugačije ni sa čovekom. Negde u četrdesetima, ako ne i pre, i orao i čovek odlučuju kojim će putem kenuti, ka preranoj smrti ili dugom životu.
Orao ima najduži životni vek među pticama. Može da doživi i 70 godina. Međutim, kako bi doživeo tu starost, orao mora da donese tešku odluku.
Kada napuni četrdesetu njegove duge i elastične kandže ne mogu više da love plen koji mu služi za hranu. Njegov dug i oštar kljun postaje savijen. Njegova stara i teška krila, zbog zbijenih pera, zapinju za grudi, što mu onemogućava let.
Tada orlu preostaju samo dve opcije – ili da umre ili da prođe kroz bolan proces promena koji traje 150 dana. Taj proces od orla zahteva da odleti na vrh planine i sedne u gnezdo. Tu orao kljuca svojim kljunom o kamen sve dok kljun ne otpadne. Nakon što kljun otpadne, orao čeka da novi kljun izraste nakon čega novim kljunom iskljuca stare kandže. Kad narastu nove kandže, orao počinje da kljuca svoja otežala stara pera.
I tako nakon pet meseci, orao poleće u let ponovnog rađanja i živi još 30 godina.
Autor: Dubravka Bošković
