Kad je izricao osudu nad Adamom, Bog je rekao: „Ti si prah i u prah ćeš se vratiti.“
Odgovor na pitanje šta se dešava posle smrti sa dušom čoveka je pitanje koje vekovima intrigira ljude. Iako postoji mnogo apekata i mišljenja, patrijarh Pavle je uvek govorio da se pravi odgovor nalazi u Bibliji.
- Kad se čovek rodi, ceo svet se raduje, a samo on plače. Ali treba da živi tako da, kad umre, ceo svet plače, a samo on se raduje - jedna je od najcitiranijih mudrosti pokojnog patrijarha Pavla.
- Greh je ono što donosi smrt, bolesti su vesnici smrti, savlađujući to, doći ćete do toga da imate mir sa Bogom, a onda ćete imati mir i u duši a to sve će utiče na zdravlje i telo. Stradanje bez smisla ne može čovek da prihvati, ako ne nađete pravi smisao čovek neće moći da živi – govorio je patrijarh Pavle.
Šta se po Bibliji dešava sa dušom posle smrti?
Mrtvi su nesvesni
Stanje mrtvih je jasno objašnjeno u Propovedniku 9:5, 10, gde čitamo:
„Mrtvi ništa ne znaju... nema ni dela ni misli, ni znanja, ni mudrosti u predelu smrti.“ Prema tome, smrt je stanje nepostojanja. Psalmista je napisao da kad osoba umre, ona se ’vraća u prah, i tad propadaju sve njene misli‘ (Psalam 146:4).
Dakle, mrtvi su nesvesni, neaktivni. Kad je izricao osudu nad Adamom, Bog je rekao: „Ti [si] prah i u prah ćeš se vratiti.“ Pre nego što ga je Bog oblikovao od zemaljskog praha i dao mu život, Adam nije postojao. Kad je umro, Adam se vratio u to stanje. Njegova kazna je bila smrt — a ne prelazak u neko drugo područje.
Da li duša umire?
Kad je Adam umro, šta se dogodilo s njegovom dušom? Seti se da reč „duša“ u Bibliji često jednostavno ukazuje na osobu. Zato kad kažemo da je Adam umro, to znači da je duša po imenu Adam umrla. To može zvučati neobično osobi koja veruje u besmrtnost duše. Međutim, Biblija kaže: „Duša koja zgreši ona će umreti“ (Jezekilj 18:4). Levitska 21:1 (NW) govori o ’pokojnoj duši‘ [’mrtvacu‘, Bakotić]. A Nazirejima je bilo rečeno da ne prilaze „nijednoj mrtvoj duši“ [„mrtvom telu“, Lamsa] (Brojevi 6:6, NW).
Slično ukazivanje na dušu nalazi se i u 1. Kraljevima 19:4. Veoma ojađeni Ilija molio je: „Gospode, primi dušu moju.“ Slično tome, Jona „zažele smrt [„da mu duša umre“, NW] govoreći: Bolje mi je umreti nego živeti“ (Jona 4:8). A Isus je upotrebio frazu ’pogubiti dušu‘, koja je u Bakotiću prevedena ’pogubiti čoveka‘ (Marko 3:4). Tako smrt duše jednostavno znači smrt osobe.
Da li se čovek rastavlja i stastavlja sa dušom?
Ali šta je s Rahiljinom tragičnom smrću, koja je nastupila kad je rađala svog drugog sina? U Postanju 35:18 čitamo: „I kako se ona rastavljaše s dušom, jer bejaše na umoru, ona mu dade ime Vononija, ali mu otac dade ime Venijamin.“ Da li ovaj odlomak pokazuje da je Rahilja imala neko unutrašnje biće koje je otišlo prilikom njene smrti? Ni slučajno. Seti se, reč „duša“ takođe može da se odnosi na život koji neka osoba ima. Zato je u ovom slučaju Rahiljina „duša“ jednostavno značila njen „život“. Zato druge Biblije frazu „rastavljaše s dušom“ prevode „njen život je nestajao“ (Knox), „ispuštala dah“ (Jerusalem Bible) i „život je odlazio od nje“ (Bible in Basic English). Ne postoji indikacija da je neki misteriozni Rahiljin deo nadživeo njenu smrt.
Slično je i s uskrsenjem sina jedne udovice, o kojem piše u 17. poglavlju 1. Kraljevima. U 22. stihu, čitamo da dok se Ilija molio nad dečakom, „Gospod usliši glas Ilijin i duša se detinja povrati u dete i ono se povrati životu“. I ovde reč „duša“ znači „život“. Tako u New American Standard Bible stoji: „Detetu se vratio život i on je oživeo.“ Da, dečaku se vratio život, a ne nekakav nejasan oblik. To je u skladu s onim što je Ilija rekao dečakovoj majci: „Vidi, tvoj je sin [cela osoba] živ“ (1. Kraljevima 17:23).
Prelazno stanje i vaskrsnuće
Mnogi koji ispovedaju hrišćanstvo veruju da će u budućnosti biti uskrsenje i da će u to vreme tela biti sjedinjena s besmrtnim dušama. Tada će uskrsnuli biti predani svojoj sudbini — ili nagradi za one koji su vodili čestit život ili kazni za zle.
Ovaj koncept zvuči jednostavno. Ali oni koji se drže verovanja u besmrtnost duše teško mogu da objasne šta se događa s dušom od trenutka smrti pa do vremena uskrsenja. Zaista, to „prelazno stanje“, kako se često naziva, već vekovima uzrok teoretisanja. Neki kažu da duša tokom ovog perioda ide u čistilište, gde može da se pročisti od greha koji su oprostivi kako bi bila podesna za nebo.
Zašto je nebiblijski verovati da se duše zadržavaju u čistilištu posle smrti, i kako to potvrđuje Lazarevo iskustvo?
Međutim, kao što smo videli, duša je jednostavno osoba. Kad osoba umre, umre i duša. Dakle, posle smrti ne postoji svestan život. Zaista, kad je Lazar umro, Isus Hrist nije rekao da je on bio u čistilištu, limbu, niti u bilo kom drugom „prelaznom stanju“. Umesto toga, Isus je jednostavno rekao: ’Lazar spava‘ (Jovan 11:11). Jasno je da je Isus, koji je znao istinu o tome šta se događa s dušom prilikom smrti, verovao da je Lazar bio bez svesti, bez života.
Šta je duh?
Biblija kaže da kad neko umre, ’iz njega izlazi duh, on se vraća u prah‘ (Psalam 146:4). Da li to znači da neki bestelesni duh doslovno odlazi i živi nakon smrti te osobe? To ne može da bude, jer psalmista zatim kaže: ’Tad propadaju sve pomisli njegove‘ [„prestaje svako njegovo razmišljanje“, NEB]. Šta je onda duh, i kako on „izlazi“ iz osobe prilikom njene smrti?
U Bibliji reči prevedene „duh“ (hebrejski, ruah; grčki, pneuma) u osnovi znače „dah“. Tako, umesto ’duh izlazi iz njega‘, prevod od R. A. Knoksa koristi frazu „dah napušta njegovo telo“ (Psalam 145:4, Knox). Ali reč „duh“ uključuje i mnogo više od procesa disanja. Na primer, opisujući uništenje života ljudi i životinja u vreme globalnog Potopa, Postanje 7:22 kaže: „Sve što imaše daha života [to jest duh; hebrejski, ruah] u nozdrvama, sve što beše na suhu, sve pomre.“ Tako „duh“ može da se odnosi na životnu snagu koja je aktivna u svim živim stvorenjima, kako u ljudima tako i u životinjama, i koja se podržava disanjem.
Kako se duh prilikom smrti vraća Bogu?
Zašto onda Propovednik 12:9 kaže da kad neko umre, „duh se vrati Bogu koji ga je dao“? Da li to znači da duh doslovno putuje kroz svemir u Božju prisutnost? Tu se ne misli ništa tome slično. Seti se, duh je životna sila. Kad ta životna sila jednom nestane, samo Bog može da je obnovi. Zato se ’duh vraća Bogu‘ u tom smislu da svaka nada te osobe u budući život sada u potpunosti počiva na Bogu, piše wol.jw.org.
Samo Bog može da obnovi taj duh, to jest životnu silu, čineći da se osoba vrati u život (Psalam 104:30). Ali, da li Bog to i namerava?
Uspomene na prethodni život
Hinduistički izučavalac Nikilananda kaže da se ’iskustva nakon smrti ne mogu razumski dokazati‘. U predavanju „Modeli verovanja u večnost u religijama“, teolog Hans King ističe: „Nijedan od izveštaja — koji uglavnom dolaze od dece ili iz zemalja gde postoji verovanje u reinkarnaciju — o sećanju na prethodni život ne može se potvrditi.“ On dodaje: „Većina [istraživača koji ozbiljno i naučno rade na tom polju] priznaje da iskustva koja su oni pronašli ne pružaju temelj za jedan stvarno uverljiv dokaz o ponavljanju zemaljskog života.“
Šta ako osećaš da imaš lične uspomene na neki prethodni život? Takva osećanja mogu biti zbog raznih faktora. Većina informacija koje primamo pohranjuje se u nekom skrivenom uglu naše podsvesti zato što te informacije ne koristimo direktno ili odmah. Kad zaboravljene uspomene izrone na površinu, neki ljudi ih tumače kao dokaz ranijeg života. Međutim, činjenica je da nemamo proverena iskustva o nekom životu osim života koji sada imamo. Većina ljudi koji žive u svetu uopšte se ne seća da su pre živeli; niti misle da su možda imali prethodne živote.
Autor: Iva Besarabić
