Srpski car Stefan Uroš Četvrti Nemanjić bio je, po mnogo čemu najmoćnija figura Evrope u prvoj polovini četrnaestog veka. Srpsku državu je proširio toliko da su njene obale zapljuskivale vode tri mora i proglasio je carstvom, a Srpsku Pravoslavnu Crkvu uzdigao na rang Patrijaršije.
Ljubavni život najmoćnijeg Nemanjića nije bio buran kao kod njegovih prethodnika na vladarskom tronu, podsetimo da se njegov deda Stefan Uroš Drugi Milutin ženio čak pet puta! Dušan je svoje srce poklonio samo jednoj -bugarskoj princezi carskog imena Jelena.
Ova bugarska plemkinja visokog roda u Srbiju dolazi 1322. godine kao dvadesetogodišnja nevesta tada kralja, a potonjeg cara Dušana. Od prvog dana stupanja u vladarski dvor slavnog Nemanjinog pokazala se izuzetno oštroumnom i za politiku veoma talentovanom. Što je za ono vreme, kada su žene u pitanju bila izuzetna retkost.
Sa svojim slavnim mužem je, poput neumornog razboja tkala najslavnije niti srpske državotvorne istorije i sigurno, svojim delima pokazala i dokazala da će njeno ime zadugo ostati sinonim moći i gospodstva.
Ravnopravno sa carem Dušanom je učestvovala u Državnim saborima na kojima su se rešavala najkrupnija pitanja od suštinske važnosti za generacije koje dolaze. Zbog izrazitog favorizovanja muške uloge u srednjem veku, posebno kada se radi o onome koji vlada, nikada nećemo saznati koliki je realni uticaj Jelena imala na pozicioniranje Srbije kao najmoćnije države Balkana i Evrope.
Ono što sigurno znamo jeste šta joj se uzima za greh, i to neoprostivi. Kada je kuga harala Evropom, car Dušan je zajedno sa sinom Urošem i ženom Jelenom utočište našao na Svetoj Gori-mestu na kojem je zabranjeno ženskoj nozi da kroči. Ostaće večna polemika oko toga da li je carica Jelena zaista kročila na ovo sveto tlo ili je bila nošena na specijalno za tu priliku namenjenim nosilima... Bilo kako bilo-sećajmo se ove izuzetno sposobne i moćne žene, deo njenog truda i visprenosti je rezultirao i našim današnjim opstankom na ovom srpskom parčetu Evrope.
Autor: Dubravka Bošković
