Ajfelov toranj u Parizu, jedno od sedam svetskih čuda modernog doba, poznat je po svom jedinstvenom izgledu koji privlači milione turista godišnje u prestonicu Francuske. Međutim, izgradnja ovog remek-dela nije bila bez izazova, a mnogi savremenici Gustava Ajfela nisu bili oduševljeni novim simbolom Pariza.
Sve je zapravo počelo na takmičenju za izgradnju centralne građevine Svetskog sajma 1889. godine. Kompanija Gustava Ajfela je predala svoj projekat koji je uključivao toranj sa četiri kamena postolja i monumentalne lukoe sa staklenim zidovima. Ovaj projekat je pobedio, ali je konačan izgled bio dosta drugačiji od ovoga.
Sami temelj čuvenog tornja gradio se pet meseci, a više od 20 su se sklapali metalni delovi kojih je bilo oko 18.000. Ova skulptura nije odmah naišla na oduševljenje javnosti. Kritičari se nisu libili da kažu svoje mišljenje, a ono je uglavnom bilo veoma negativno. Nazivali su ga različitim pogrdnim imenima poput "tragične ulične lampe" ili "džinovskog skeleta", što je donekle bilo tačno jer je dizajn inspirisan ljudskim kostima.
Inspiracija za Ajfelov toranj bile su ljudske kosti
Korištenjem gvožđa, revolucionarnog materijala tog vremena, i konceptom inspirisanim strukturom ljudskih kostiju, Ajfelov tim je uspeo da napravi konstrukciju koja je jaka, a istovremeno lagana.
Delovi tornja su postavljeni po principu unakrsnih šablona, inspirisanih butnom kosti, kako bi podržali celu strukturu. Ajfelov toranj je završen 31. marta 1889. godine.
Autor: Dubravka Bošković
