Srpska despotica, diplomata, pesnikinja i monahinja. Jedna od velikih zasluga Jefimije monahinje, knjeginje Milice i monahinje Evgenije je izuzetno mudar, velik i važan potez da se mošti Svete Petke iz Trnova prenesu u Srbiju.
Ko je zaista bila knjeginja Jefimija?! "Crveno i zlatno" - priča o onima koji su preživeli Kosovski boj i jednim potezom ispisali istoriju!
U sklopu obeležavnja 629 godina od Kosovskog boja i Dana Grada Kruševca, 2018. godine otkriven je spomenik kneginji Milici na kompletno rekonstruisanom Trgu despota Stefana.
Za najslavniju Kruševljanka znaju svi, a koliko nas se ikada zapitalo ko je ona zapravo...
Upravo o njoj govori predstava "Crveno i zlatno", a jednu od uloga igra odlična Jelica Kovačević.
Predstava o odnosu, nebu, vodi i vatri u kojoj su se našle dve uzišene heroine Milica i Jefimija naše dostojanstvene pretkinje, majke. Sa neponovljivom hrabrošću i dogmatskom prisutnošću u činu autohtone i zauvek primarne svetu i Srbiji. Njihova životna borba, njihov odnos i lojalnost u momentima mraka, traganja na putu ka svetlosti i najvišim dubinama.
Glumica Jelica Kovačević za 24sedam ispričala je koliko je bilo teško vratiti se u period o kom predstava govori i spremiti se za ulogu.
- Uloga Jefimije nosi u sebi bitnost i svest o našim srpskim saznanjima i kodovima koje nosimo. Bilo je teško savladati pohvalu Knezu Lazaru, kao i ostala dva zapisa i u ovom duhu vremena preneti emociju i duh 14. veka publici. Otvorilo mi se mnogo pitanja kroz rad na ulozi na koje u datim momentima nisam imala jasan odgovor pa sam dosta istraživala i kopala po sebi i precima i tražila spone - ističe ona i dodaje:
- Nakon bitke se postavlja pitanje naslđa i u Srbiji nastaje velika zabuna i strahovita bojazan jer je čitavo plemstvo koje je Srbija imala nastradalo. Kao i u delu uobličenom u duo dramu tragedija se uvećava pogibijom kneza Lazara. Srbija ostaje na rukama žene, knjeginje Milice. Jefimija ili pre zamonasenja Jelena Mrđavčević je bila njena potpora u teškim odlukama i glas razuma u beznađu i mraku srednjeg veka. Inspirativni ljudi 14. veka žive i danas kroz zaostavštinu svojih života, zaveštali su se tada sebi, deci, pokolenjima i Srbiji da će joj služiti i danas,kao što i svedočimo njihovom prisustvu.
Kako kaže, potrebno je poistovetiti se sa likom i osetiti unutar svog bića snagu da se lik donese i iznese na takav način.
- Važno je osetiti unutar svog bića težnju da donesete lik i delo jedne velike žene na scenu . Emocija me pokrenula. Bio je pretežak proces od savladavanja starih zapisa koju se prvo pokušavala da tačno rastumačim, ali me je ljubav nosila tokom rada. Tada se pokreće unutarnja instinktivna kapisla koja mi je pomogla da dođem do Jefimije. Monolog koji ste videli je obraćanje današnjoj Srbiji i svakom Srbinu - kaže Jelica Kovačević.
Pisac ovog komada je Božidar Knežević o kom Jelica ima samo reči hvale.
- Božidar Knežević je vanredan i vanvremeski čarobnjak koji svoje pero svešću vodi. Njegovi dijalozi su u svakom njegovom delu, dubokoumni, posvećeni i tačno implicirani. Osvrnula bi se na “Crveno i zlatno” i poemu koju je napisao za ovo delo, posvećena je Oliveri i unutrašnjoj borbi Jefimije i Milice o odluci da li dati ćerku Bajazitu. Snažna je, volela bih da mladi naraštaji imaju priliku da dođu do nje. Boža je moje zlato i hvala mu za sva filmska scenarija kao i drame koje sam imala priliku i da igram.
Jelica objašnjava da li zaista znamo ko je bila knjeginja Jefimija?
- Srpska despotica, diplomata, pesnikinja i monahinja. Jedna od velikih zasluga Jefimije monahinje, knjeginje Milice i monahinje Evgenije je izuzetno mudar, velik i važan potez da se mošti Svete Petke iz Trnova prenesu u Srbiju. Ona je bila prvi diplomata srednjeg veka, u svim prelomnim političkim pitanjima Srbije tada. Srpska despotica, prva pesnikinja i prva žena pisac u Srba. Njena dela spadaju u najznačajnija dela srednjeg veka. Ove godine mi je pripala izuzetna čast da budem Jefimija monahinja u manastiru Ljubostinja. Svake godine jedna glumica na “Jefimijinim danima” koja govori “Pohvalu Knezu Lazaru”.
Kako kaže publika na predstavu reaguje dosta emotivno.
- Na kraju predstave bude veoma emotivno. Bude i dosta suza i zagrljaja nakon ivođenja. Narod odlično reaguje. Onima koji se dvoume da li da pogledaju predstavu poručila bih da se neće pokajati ukoliko dođu da pogledaju ovo delo.
