Vladimir Majakovski je utemeljivač ruskog futurizma i vodeći pesnik u vreme Oktobarske revolucije i u ranom sovjetskom periodu. Među njegovim glavnim delima su "Pesme o revoluciji", "Oblak u pantalonama", "Rat i svet", "Lenjin".
Vladimir Vladimirovič Majakovski, jedan od najznačajnijih pesnika 20. veka, a ostavio je neizbrisiv trag u svetu književnosti svojim revolucionarnim delima, dubokim osećanjem za društvenu pravdu i neobičnim stihovima koji su izazivali i inspirisali.
Rođen 1893. godine u gradiću Bagdadi u Gruziji, Majakovski je bio dete šumara plemićkog porekla kome je daleki rođak pisac Grigorije Danilevski, i majke Aleksandre Aleksejevne. Majka je bila domaćica koja je vodila brigu o deci, sinu i dvema ćerkama koje su se zvale Olga i Ljudmila (po kojima je i pesnik Matija Bećković nadenuo ime kćima).
Kada je Majakovski došao u Moskvu kako bi se školovao, brzo je stupio u kontakt sa avangardnim umetničkim krugovima. Njegov stvaralački genij i revolucionarni duh uskoro su ga izdvojili kao ključnu figuru ruske futurističke književnosti.
Majakovski je bio poznat po svojim eksperimentalnim pesmama koje su istraživale teme poput ljubavi, revolucije i tehnološkog napretka. Njegovi stihovi su bili intenzivni, često politički angažovani i puni energije, što ih je činilo veoma uticajnim među savremenim književnim krugovima.
Tokom Ruske revolucije 1917. godine, Majakovski se angažovao u propagiranju revolucionarnih vrednosti kroz svoje stihove. Njegova poezija postala je glas radničke klase, inspirišući mnoge svojim pozivom na promene i bolju budućnost. Demantovao je ideološku i patriotsku podršku ideologiji Komunističke partije. Njegov odnos prema državi bio je složen i često uzburkan. Bio je svedok rastućem delovanju države u kulturnoj cenzuri i razvoju državne doktrine socijalističkog realizma. Njegovi radovi koji su sadržali kritike ili satire prema sistemu.
Međutim, uprkos svojoj slavi i uticaju, Majakovski je patio od unutrašnjih konflikata i emotivnih borbi. Njegov život obeležile su nesrećne ljubavi, politički pritisci i depresija, što je kulminiralo njegovim tragičnim samoubistvom.
Živeo je snažnim, dinamičnim i punim životom čoveka i pesnika, a umro je tiho i povučeno: pretpostavlja se da se ubio (14) aprila 1930. godine. Taj njegov čin ostao je tajna. Pesnik je javno izjavio "Mrzim sve ono gde se smrt javlja i snuje! Obožavam život pa ma kakav bio." On je osudio samoubistvo pesnika Sergeja Jesenjina, ali je u oproštajnom pismu napisao: "Ovo nije način (drugima ga ne preporučujem), ali ja nemam izlaza."
Smrt Majakovskog ostavila je veliku prazninu u ruskoj književnosti, ali njegovo nasleđe živi kroz njegova dela i uticaj koji je ostavio na buduće generacije pesnika i umetnika širom sveta. Njegove pesme i danas inspirišu svojom strašću, hrabrošću i revolucionarnim duhom, podsećajući nas na moć umetnosti da promeni svet. Vladimir Majakovski će zauvek ostati simbol ruskog futurizma i jedan od najvećih pesnika modernog doba.
