Sretenje je, osim za srpsku državu, veliki praznik i za crkvu i za sve vernike u Srbiji, a od davnina ga prati veliki broj narodnih običaja i verovanja.
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Sretenje Gospodnje - uspomenu na dan kada je Bogorodica prvi put uvela u hram novorođenog Hrista da ga posveti Bogu.
Smatra se da je ovaj praznik od suštinske važnosti za hrišćanstvo jer od zaborava čuva prvi susret Isusa, koji će postati Spasitelj čovečanstva, sa ljudima.
Prema kanonu pravoslavne crkve Sretenje je svrstano u red Gospodnjih, ali i Bogorodičnih praznika, jer se na taj dan istovremeno veliča čistota Bogorodice koju je, kako kaže predanje, prvosveštenik Zaharija, otac Jovana Krstitelja, uveo u jerusalimski hram na mesto određeno za devojke.
Praznik se slavi od vremena cara Justinijana, u crkvenom kalendaru je obeležen crvenim slovom, a u Srbiji ima veliko značenje i simboliku.
U našem narodu postoji verovanje da se na Sretenje sreću zima i leto. Zato će danas mnogi pažljivo gledati u nebo i promatrati vremenske prilike.
Prema verovanju medvedi određuju kakvo će nas vreme čekati u narednom periodu - ako na Sretenje osvane sunčan dan, a medvedi se, uplašeni od sopstvene senke, vrate u zimski san, veruje se da će zima potrajati još šest nedelja. Ako ne vidi senku, izaći će iz svojih pećina da potraže hranu i zima je gotova.
Veruje se i da neudate devojke na Sretenje pronalaze svoje izabranike. Zato dame dobro gledajte – vaš dragan će ličiti na prvu mušku osobu koju tog dana sretnete. Ili, tako bar narod kaže...
