Rediteljka preispituje šta je zaljubljenost, da li je osećanje dosade plodno tlo za zaljubljivanje, da li je život za one koji imaju, postao previše lak i da li je ta lakoća izvor dosade ili usamljjnosti, da li je u pitanju glad za doživljajima.

Kroz lik Natalije Petrovne, u tumačenju Mirjane Karanović, Milošević pokazuje "kako se duša budi i doživljava svoje proleće kada smo zaljubljeni, osećanje da ranije pravog života nije ni bilo, a kontrola razuma biva uzdrmana".

Rediteljka postavlja pitanje i da li, kada nam život postane kolotečina i kada čeznemo da nas nešto ili neko odnese odavde, da li smo tada prijemčivi za ljubav i kako ljubav čoveka istovremeno uzdiže u njegovoj lepoti i ogoljava bedu njegove egzistencije.

Za neke likove u komadu ljubav je izvor nade u bolju budućnost, za nekoga je zanos u kojem privremeno izgubi sebe da bi se potom ponovo uspostavio, neko biva razočaran, neko pristaje na iluziju, a neko je zahvalan što se zahvaljujući ljubavi ponovo osetio živim.

Publika je dugim aplauzom pozdravila ansambl u kome su, uz Karanović, igrali Svetozar Cvetković, Marko Janketić, Milica Gojković, Branka Petrić, Marko Baćović, Srđan Timarov, Milena Vasić, Dubravko Jovanović, Irfan Mensur, Bojan Lazarov, Marija Klanac i Pavle Orlić. Scenograf je Gorčin Stojanović, kostimograf Boris Ccakširan, kompozitor Vladimir Pejković.