Analiza drevne DNK otkrila je poreklo multiple skleroze u Evropi. Kada su se ljudi iz Jamnaja kulture kretali ka severozapadnoj Evropi, oni su nosili varijante gena za koje se danas zna da povećavaju rizik od multiple skleroze.
Više od 1600 drevnih genoma pomoglo je naučnicima da uđu u trag korenima mnogih genetskih osobina kod modernih Evropljana.
Analiza genoma navodi da su mnoge karakteristike, uključujući povećan rizik od multiple skleroze, preneli u Evropu ljudi koji su migrirali na evropski kontinent u tri različita talasa, kroz različite vremenske periode. Multipla skleroza je autoimuna bolest centralnog nervnog sistema koja dovodi do teškog invaliditeta.
Ovi i drugi rezultati objavljeni su danas u četiri povezana rada u časopisu Nature, piše portal Sve o arheologiji.
Nalazi pružaju dokaze da su neke od regionalnih varijacija u određenim osobinama uzrokovane razlikama u obrascima širenja migranata. To je u suprotnosti sa idejom da su genetske razlike nastale uglavnom kada su se ljudi prilagodili uslovima na određenim lokacijama u Evropi..
Tri talasa naseljavanja u Evropu
Evropu su naselili anatomski moderni ljudi u tri glavna talasa. Lovci-sakupljači su stigli u Evropu iz Azije pre oko 45.000 godina. Potom su poljoprivrednici stigli sa Bliskog istoka pre 11.000 godina u vreme neolita, a stepski stočari i prvi jahači konja iz Jamnaja kulture došli su iz stepa zapadne Azije i istočne Evrope pre 5.000 godina.
Arheolozi i istoričari su pretpostavili da su se ove grupe mešale jedna sa drugom širom kontinenta i da su populacije na određenim mestima razvile različite osobine kao odgovor na njihovo lokalno okruženje.
Ali kada su genetičar Eske Vilerslev sa Univerziteta u Kembridžu u Velikoj Britaniji i njegov tim počeli da istražuju genome drevnih ljudi, otkrili su da to nije cela priča. Istraživači su prikupili i sekvencionirali DNK iz 317 drevnih skeleta pronađenih u Evropi, od kojih je većina bila stara između 3.000 i 11.000 godina. Zatim su kombinovali ove sekvence sa postojećim genomskim podacima iz više od 1.300 drugih drevnih Evroazijaca.
Upoređujući genetske markere ostataka, starost i lokacije sahranjivanja, naučnici su uspeli da nacrtaju evropsko porodično stablo i mapu migracije koja je otkrila kako su se genomske karakteristike na određenoj lokaciji menjale kako se populacije kretale tokom vremena.
Pokazalo se, na primer, da su stepski stočari iz Jamnaja kulture uglavnom odlazili u severnije delove Evrope, dok su bliskoistočni zemljoradnici išli na jug i zapad.
Neki od ovih migranata u potpunosti su zamenili postojeće populacije. Danska je, na primer, prošla kroz dve velike tranzicije stanovništva, svaka u roku od samo nekoliko generacija. Arheološki dokazi i brzina tranzicije navode da su pridošlice pobili sve meštane, a ne da ih su proterali ili da su se se mešali sa njima.
Migracije ljudi imale su svoje prednosti i mane
Zatim su istraživači uporedili drevne genome sa genomima 410.000 modernih ljudi čiji su genetski profili pohranjeni u UK Biobank, masivnoj bazi podataka genetskih i fizičkih informacija. Podaci su pružili jasan dokaz da mnoge osobine potiču direktno iz jednog od tri talasa migracije.
Na primer, savremeni severni Evropljani su viši i svetlije puti od južnih, jer imaju više predaka od stepskih stočara iz Jamnaja kulture. Dok su južni Evropljani niži i tamniji jer vode poreklo od neolitskih zemljoradnika sa Bliskog istoka.
Oni sa najviše lovačko-sakupljačkog porekla, koji se obično nalaze u severoistočnoj Evropi, imaju varijante koje ih stavljaju u veći rizik od dijabetesa i Alchajmerove bolesti.
Studija je pomogla da se reše pitanja poput onog zašto su odrasli ljudi razvili sposobnost varenja mleka pre nego što su Evropljani uzgajali životinje. Mutacije u blizini gena koji kodira laktozu, enzim koji omogućava bebama da prerađuju mleko, mogle su pomoći ranim ljudima da prežive glad čak i pre dolaska stočara. Ove mutacije su možda pripremile genom za razvoj varijante koja omogućava da laktoza nastavi da funkcioniše kod odraslih.
Misterija evolucije
Iznenađujuće, jedna od osobina za koju se čini da je imala snažnu evolucionu prednost je ona povezana sa predispozicijom za multiplu sklerozu. Ova osobina je stigla u Evropu sa zapadnoazijskim stočarima iz Jamnaja kulture i postala je još češća u severnoj Evropi tokom narednih milenijuma.
Danas je multipla skleroza razorna bolest uzrokovana preaktivnim imunološkim sistemom koji napada nervni sistem. Ali taj supermoćni imuni sistem, ili genetske varijante povezane s njim, mogli su pomoći drevnim ljudima da prežive kuge i uobičajene patogene.
Autor:
