Naučnici su uočili snažan bljesak svetlosti u februaru 1987. godine i od tada pomno prate razvoj supernove SN 1987A. Ova supernova nam je pružila uvid bez presedana u evoluciju kolapsa jezgra zvezde. SN 1987A je udaljen samo 168.000 svetlosnih godina od nas i nalazi se u Velikom Magelanovom oblaku. Posmatrali smo ga kroz sve moguće talasne dužine, od radija do gama, piše Science Alert.
Sada je svemirski teleskop Džejms Veb (JVST) otkrio nikada ranije viđene strukture u rastućem oblaku koji se formirao oko unutrašnjosti zvezde koja eksplodira.
Oblik izbačenog materijala SN 1987A ima strukturu peščanog sata. U sredini je veoma tamna tačka u obliku otvora za bravu. To je skupina prašine toliko gusta da čak ni JVST ne može da prodre u nju. Naučnici veruju da je tu skrivena svetlost koja putuje kroz njega. Dokazi sugerišu da se u njemu nalazi srce eksplodirane zvezde, koje je sada postalo pulsar, vrsta neutronske zvezde.
Zvezda je okružena svetlim prstenom koji okružuje ekvator i formira strukturu peščanog sata. Svetle tačke u prstenu su vreli izlivi nastali kada se materijal iz supernove sudario sa materijalom koji je zvezda izbacila na kraju svog života.
Floating like a cosmic jellyfish is the iconic supernova SN 1987A.
— NASA Webb Telescope (@NASAWebb) 31. август 2023.
Webb has given us the most clear & detailed look yet, revealing a new feature — small crescent-like structures thought to be part of the outer layers of gas shot out from the explosion: https://t.co/IJJAfRDXHG pic.twitter.com/6Ct8T7EiMx
JVST je primetio nešto unutar prstena što nikada ranije nismo videli - čudne strukture nalik polumesecu.
- Mislimo da su ovi polumeseci deo spoljašnjih slojeva gasa koji su proizašli iz eksplozije supernove - objašnjava NASA.
- Njihov sjaj može biti pokazatelj optičkog fenomena koji je rezultat posmatranja materijala koji se širi u tri dimenzije. Drugim rečima, zbog našeg ugla gledanja, čini nam se da u ova dva polumeseca ima više materijala nego što je u stvari. slučaj - dodaje on.
Misterija koja traje
JVST je revolucionarni infracrveni svemirski teleskop vredan devet milijardi dolara koji je 100 puta osetljiviji od teleskopa Hubble. Prostor posmatra uglavnom u infracrvenom spektru, zbog čega može da prodre kroz "tamne" oblake gasa i prašine. Habl je prvenstveno radio na optičkim i ultraljubičastim talasnim dužinama.
Ali u slučaju SN 1987A, centar supernove je toliko gust da čak ni JVST ne bi mogao da prodre u njega. Dakle, još uvek nismo direktno posmatrali neutronsku zvezdu koja je tako fascinantno eksplodirala pre 168.000 godina.
Autor:
