S nastankom srpske države, čiji je Dan državnosti svečano obeležen 15. februara, razvijalo se i srpsko pravosuđe. Jedan od prvih pravnih akata bio je Karađorđev kriminalni zakonik iz 1807. godine, a danas retko ko zna da su se neke odredbe odnosile na - lov na veštice.
U to vreme bilo je poznato nekoliko slučajeva samoinicijativnog obračunavanja naroda sa "vešticama" po selima. Neki izvori kažu da je izvesna "žena-demon" omađijavala ljude i u samoj voždovoj Topoli, pa se nisu rađala muška deca, već samo ženska, a ljudi i stoka umirali su iz čistog mira.
Zato je narod maćehu Petra Jokića, zvanog Topolovac, jednog od najznačajnijih učesnika Prvog srpskog ustanka, ali i prikupljača istorijske građe, proglasio vešticom i, bez Karađorđevog znanja, ubio i isekao u paramparčad. Seljaci su još jednu ženu, pod identičnim optužbama, doveli pred Antonija Pljakića, Karađorđevog zeta i vojvodu karanovačkog (danas Kraljevo). On je bez ikakvog istražnog postupka i provere naložio da se nesrećnica spali na lomači pred okupljenim narodom.I u selu Žabari, u Pomoravlju, seljaci su izvesnu Paunu, navodno privezali za ražanj i pekli je između dve vatre.
Zato je u Karađorđev Zakonik ubačen član: "Ko bi se usudio veštice tražiti i ubijati, žene mučiti, kako što su bivale ovakve budalaštine, ili u vodu bacati, ko bi ovo učinio, ovakvu ludost za koju se Srbima beli svet smeje, za ovakvu budalaštinu osuđujemo mu: ono što bi on učinio rečenim vešticama, njemu da se učini."
I knez Miloš imao je posla s lovcima na veštice, pa je, prema pričama, 1822. zaštitio izvesnu baba Hristu iz Božurnje, kod Topole, koju su meštani planirali da ubiju. Knez je babu stavio pod ličnu zaštitu i naredio da niko ne sme ne samo da je pipne, već ni da je naziva vešticom, pošto ona to nije.
Inače, narod je dolazak veštice na svet vezivao za rađanje bebe u posteljici (placenti), rođenje u noći punog meseca ili u poslednjoj četvrtini. Verovalo se da spaljivanje placente sprečava da se beba pretvori u demona. Roditelji su često krili da je novorođenče došlo na svet u "košuljici", jer se mislilo da "veštica rađa vešticu", pa je u opasnosti bila i majka.
I dok su izrazito mlade žene nazivane morama (na putu da postanu veštice), starije su tretirane kao oličenje nepatvorenog zla. Veštica je, prema verovanju, mogla da se pretvori u životinju, dok mora još nije imala takvu sposobnost. Takođe se verovalo da su ova demonska bića naročito opasna u martu, kada je smena godišnjih doba, kao i prilikom jesenje ravnodnevice.
Osim protiv lovaca na veštice, Karađorđe se borio i protiv novobogataša posle Prvog srpskog ustanka. Pojedinci su iz ustanka izašli znatno bogatiji nego pre njega, delom zbog pljačke, a delom zbog nedozvoljne trgovine. Novostečeno bogatstvo pokušavali su da istaknu nošenjem skupe odeće i nakita ili bogato ukrašenim oružjem. Zato je Karađorđe naredio 1809. godine da se zabranjuje nošenje nakita i dukata, a kazne su bile drakonske: za krojače koji prišivaju na haljine zlatne ili srebrne trake - 100 batina, a ako ponovo učine delo - ubistvo i zaplena imovine.
Autor:
