U nedavnoj studiji, tim američkih psihologa zatražio je od učesnika da odgovore na skup hipotetičnih scenarija, a utvrdili su da su oni koji su davali utilitarne odgovore postizali više nivoe u merenjima psihopatije.

Decenijama se kao merilo psihopatije koristi moralna dilema koju je osmislila britanska filozofkinja Filipa Fut, a koja je nazvana "Dilema vagona". Kako piše Spring, pre 32 godine Judit Džarvis Džonskon adaptirala je dilemu i pretvorila je u test.

- Odbegli vagon ubiće pet ljudi. Vi stojite na mostu ispod kojeg će voz proći s krupnim strancem. Vaše telo prelagano je da zaustavi vagon, ali ako gurnete stranca na prugu i time ga ubijete, spasićete pet ljudi. Pitanje je - da li biste gurnuli stranca?

Kao i kod drugih moralnih dilema koje koriste naučnici, pitanje ima dva rešenja, ono utilitarno u kojem žrtvujete jedan život da spasite njih pet i ono neutilitarno, u kojem pasivno dopuštate da pet ljudi pogine.

Utilitaristi će reći da ima smisla gurnuti nevinog muškarca pred vagon jer će se time spasiti pet života. Studija objavljena u magazinu Cognition utvrdila je da su ljudi koji su odgovorili na ovaj način postigli više nivoe na testovima psihopatije od onih koji su odgovorili da ne bi gurnuli nevinog čoveka.

Ipak, koautor studije, profesor Danijel Bartes, koji predaje na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, objasnio je da postoji greška u korištenju ove zagonetke kao testa za psihopatiju.

- Iako studija ne rešava etičku raspravu, ukazuje na manu u širokoj upotrebi žrtvenih dilema kako bi se identifikovao optimalni moralni sud, napisao je u saopštenju.

- Te metode ne razlikuju ljude koji podržavaju utilitarističke moralne izbore zbog emotivnih nedostataka (poput onih koji se nalaze u definicijama psihopatije i makijavelizma) te onih koji ih podržavaju zbog istinske brige za druge ljude - dodao je.

Drugim rečima, nemojte biti u panici ako ste izabrali da gurnete nesrećnika na prugu.

Pročitajte još: EVO zašto nas PIVO NAS ČINI PAMETNIJIMA!