Sveti prorok Jezekilj bio je iz jevrejskog grada Sarira i kad je Navuhodonosor drugi put osvojio Jerusalim odveden je u ropstvo u Vavilon.

Kada je imao trideset godina, a bio već pet u ropstvu, javilo mu se čudesno priviđenje. Video je da se otvorilo nebo, sa severa je duvao jak vetar, iz tog pravca dolazio je veliki oblak, usred njega dizao se oganj, a oko njega blistala je svetlost. Usred tog oblaka pokazale su se četiri životinje, a svaka od njih je imala četiri lica - čoveka, lava, teleta i orla. Osim toga, životinje su imale po četiri krila, a pod njima čovečije ruke. Vidna su bila i četiri velika točka, po jedan uz svaku životinju.

Životinje su mirno stajale kad se nad njima video presto, a na njemu presvetlo čovečije obličje, a oko njega sijanje slično duginom. Gospod se ubrzo obratio Jezekilju i rekao mu da treba da vrati bivše vernike na pravi put. Nakon što je to izgovorio dao mu je parče smotanog papira na kom je pisalo "Plač i naricanje i jaoh" i rekao mu da pojede taj papir. Pojeo je papir, koji mu je bio sladak kao med, a od tada je bio ispunjen proročkim duhom i blagodati.

Drugom prilikom pokaza mu se slika vaskrsenja mrtvih. Na ime vide prorok dolinu punu mrtvačkih kostiju suhih, i kad duh Božji na njih siđe svi mrtvaci oživeše i ustaše na noge svoje. Još vide najstrašniju propast Jerusalima, kada gnev Božji sve pokosi osim onih koji ranije behu obeleženi grčkim znakom zvanim Tav, a taj znak je kao naše slovo T, što je opet znak krsta.

Jezakilj je bio veliki čudotvorac. Slično Mojsiju on je bio razdvojitelj voda. Naime, jednom kada su kod njega na reci Hovaru bili mnogi Jevreji, razbojnički su ih napali Haldejci. On je svojom molitvom učinio da se voda u reci razdvoji i pruži suv put gonjenim ljudima, da pobegnu na drugu stranu. Jevreju su prošli po suvom, a kad su Haldejci krenuli za njima, voda ih je sve prekrila.

U vreme velike gladi on je molitvama umnožio hranu ljudima i spasio smrti već iznemogle ljude.

Jezekilj je svoj život završio mučeničkom smrću i to tako što ga je jevrejski starešina, videvši da ne odustaje od preobraćanja neznabožaca, ubio rastrgnuvši ga konjima. Narod je pokupio njegovo iskidano telo i sahranio ga na polju Maur.

Autor: